HRVATSKE ROBNE ZALIHE NA REZERVI Hrane imaju samo za dva meseca

BizPorta | 11:09 | 11.04.22 Biz info

Vlada u zemlji naših suseda donela je odluku da napuni robne zalihe, ali ni mesec dana od te odluke nije se krenulo u akciju.

Pixabay/Alexas_Fotos

Nakon što je hrvatska vlada odlučila da „podeblja“ strateške robne zalihe, koje bi u slučaju većih poremećaja mogle da intervenišu na tržištu hrane, ali ni mesec dana kasnije iz resornog ministarstva nije dat konkretan odgovor na pitanje da li je ova akcija bila pokrenuta.

Istopili se viškovi

Na tržištu, problemi u lancima snabdevanja, energetike, transporta, logistike… koji su krunisani krunom, i dodatno produbili rat u Ukrajini, ponovo otvorili pitanje niskog nivoa hrvatske samodovoljnosti u mnogim proizvodima, posebno kada je reč o hrani – od mesa, mleka, stočne hrane do proizvoda od uljarica i žitarica, suncokretovog ulja, brašna, hleba, testenina.

Odlučeno je da se pokrene vanredna nabavka strateške robe u vrednosti od 596,6 miliona kuna (oko 4,504 miliona evra), a procenjeno je da je neophodna nabavka kukuruza, pšenice, svinjetine i ćuretine, semenskog kukuruza i pšenice i ulja, mleka i jaja. Međutim, u sadašnjoj situaciji kada su se istopili nedavni viškovi, posebno svinjskog mesa iz uvoza, koje je „zakopalo” hrvatsko tržište – pa su i cene počele da rastu, iz pojedinih sektora nezvanično saznajemo da nema interesovanja i da je ovaj poduhvat u trenutni uslovi divlje cene preskupe bi mogle da koštaju državu.

Uz to, od Ministarstva privrede i održivog razvoja portal Večernji dobio je odgovor – da je trenutna vrijednost strateških zaliha 552.943.117,47 kuna, od čega su 256.496.042,47 kuna prehrambeni proizvodi, a 296.447.075 kuna (2,238 miliona evra) neprehrambeni proizvodi, što ukazuje da se situacija u međuvremenu nije promenila ni za dinar, prenosi portal vecernji.hr

Zemlje u okruženju ograničile izvoz

Privredno interesno udruženje za proizvodnju, preradu i promet stoke, životinjskih proizvoda i stočne hrane Croatiastočar razočarano je nemarom države. Od 2013. do 2018. prosečan izvoz kukuruza iz Hrvatske bio je manji od 500 hiljada tona, 2019. je skočio na 868, 2020. na 1,17 miliona tona. Prošle godine je izvezeno oko milion tona za skoro 208 miliona evra.

Nemamo informaciju da je počela popunjavanje strateških rezervi. Ako se nešto kupi, kupi se jako loše i svi to kriju kao zmija noge. Jer ko će sad da kupuje kukuruz ili pšenicu kada su cene najveće. Ko će od toga imati koristi i ko će snositi trošak poreskih obveznika ako se dobra ne otkupe u jeku žetve – leti pšenica, a jesen kukuruz? Kukuruz na Pariskoj berzi ovih dana košta čak 320 evra po toni, a pšenica oko 360 evra – kaže direktor Croatiastočara Branko Bobetić.

Hrvatska, Zagreb — Pixabay/mtomicphotography

Neke zemlje u našem okruženju zabranile su izvoz svih najvažnijih žitarica za stoku, kukuruza, pšenice, raži, ječma… ili su izvoz uslovile pravom preče kupovine države. Uspele su da se osiguraju i naše komšije Slovenci. Robne zalihe su bile popunjene sa dovoljno pšenice i kukuruza. Na naš zahtev, Ministarstvo privrede je saopštilo da su trenutne državne robne rezerve dovoljne za 60 dana.

– Ako jeste, a godišnje potrošimo oko 1,2 miliona tona kukuruza, zna se koliko treba da bude na skladištu. Skladištene količine su državna tajna, ali mislim da je to daleko od dovoljnog – tvrdi Bobetić.

Robne rezerve smeštene u 220 magacina

U Ministarstvu privrede kažu da u skladu sa bilansom stanja, godišnjim programom i planom nabavki, Uprava za robne zalihe svake godine popunjava nedostajuće količine strateških robnih rezervi. Prehrambeni proizvodi čine 46,93 odsto strateških robnih zaliha – žitarice (pšenica, kukuruz, pirinač), testenine, meso, mesne i riblje konzerve, flaširana voda za piće, celodnevni suvi obroci, so, šećer, ulje, sir, mleko u prahu, hrana za bebe i drugo.

Neprehrambeni proizvodi čine 53,61 odsto – naftni proizvodi, stambeni kontejneri, cisterne za vodu, čamci za spasavanje, pumpe za vodu, hidraulični alati za spasavanje iz ruševina, pokretne brane za zaštitu od poplava, mašine za punjenje vreća sa peskom, setovi posteljine, smeštajni šatori, vreće za spavanje, kreveti , sredstva za dezinfekciju vode i prostora, deratizacija i dezinsekcija, zaštitna oprema, ostalo (odvlaživači, agregati, kompleti prve pomoći…).

U Hrvatskoj trenutno ima 220 skladišta. U Ministarstvu poljoprivrede navode da su zalihe robe u procesu obnavljanja.