Vlada je sa sednice u četvrtak u parlamentarnu proceduru podnela izmene Zakona o strancima, kojima se za strane radnike kao uslov za izradu dozvole uvodi obaveza studiranja i polaganja ispita iz hrvatskog jezika, a takođe im se omogućava lakša promena poslodavca.

Nove izmene o strancima donose se radi usklađivanja sa zakonodavstvom EU, odnosno Direktivom o jedinstvenom postupku za obradu zahteva za izdavanje jedinstvenih dozvola za boravak i Paktom o azilu i migracijama, kojima se uvode nova pravila za upravljanje migracijama i uspostavljanje zajedničkog Zakona o azilu na nivou EU, a članica pruža fleksibilnost u rešavanju specifičnih problema sa kojima se suočavaju i neophodne mere za zaštitu ljudi u potrebi.

Brz odgovor na potrebe tržišta rada, bolja zaštita stranih radnika

Tako se uvodi mogućnost sprovođenja dubinskih provera državljana trećih zemalja na spoljnim granicama, propisuje se nezavisan mehanizam za praćenje poštovanja osnovnih prava u postupku dubinske provere, a azil se odobrava na granici i odobrava postupak vraćanja na granicu za državljane trećih zemalja kojima je odbijen azil, izjavio je potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Davor Božinović, piše Poslovni dnevnik.

Predloženim izmenama, prema rečima Ministarstva, pokušaće brzo i adekvatno da odgovore na potrebe tržišta rada, a trebalo bi da rezultiraju administrativnim rasterećenjem za sve zainteresovane strane u postupku izdavanja dozvole, njenim efikasnim sprovođenjem, ali i boljim nivoom zaštite radnika - državljana trećih zemalja i zadržavanjem postojeće strane radne snage uz zaštitu svih bezbednosnih aspekata. 

Uslov za izradu dozvole za boravak i rad je polaganje ispita na nivou A1.1.

Među ključnim inovacijama je uvođenje obaveze učenja hrvatskog jezika za strane radnike, odnosno obaveza polaganja ispita na nivou A1.1 nakon godinu dana boravka, kao uslova za izradu dozvole za boravak i rad. 

Dalje, olakšavaju stranim radnicima promenu svih zanimanja kod istog poslodavca, a ne samo u deficitarnim zanimanjima, uz sprovođenje testa tržišta rada, kao i mogućnost promene poslodavca već nakon šest meseci rada kod prvog poslodavca bez potrebe za izdavanjem nove dozvole za boravak i rad.

Strani radnik kojem je izdata dozvola za deficitarno zanimanje više neće moći da radi sa tom dozvolom na području onih policijskih uprava gde to zanimanje nije deficitarno, niti na području gde nije sproveden test tržišta rada.

Rok za obradu dozvole za boravak i rad produžen je na 90 dana, a dozvoljena nezaposlenost stranih radnika tokom važenja dozvole produžena je na tri meseca, odnosno do šest meseci ako je dozvola važila duže od dve godine. 

Administrativne olakšice će se desiti i u slučajevima izdavanja dozvola za sezonske poslove, koje su do sada izdavane na period do godinu dana, a prema predlogu, važiće tri godine ako se radi o istom stranom radniku i istom poslodavcu u struci za koju se izdaje dozvola, ili kod kojeg će sezonski radnik moći da radi do 90 dana u kalendarskoj godini ili do devet meseci godišnje. Privremeni boravak u svrhu studiranja odobrava se na period od jedne do tri godine.

Povećanje odnosa domaćih radnika i zapošljavanja stranih državljana

Poslodavac neće moći da dobije nove dozvole za boravak i rad ako se nalazi na takozvanoj crnoj listi u periodu od godinu dana od trenutka kada je inspektorat utvrdio postojanje nepravilnosti, a obaveza obaveštavanja policijske uprave o prestanku ugovora o radu više neće biti na stranom državljaninu već na poslodavcu, elektronski, putem sistema e-Građani.

Strani radnik će morati da obavesti Hrvatski zavod za zapošljavanje u roku od pet dana od prestanka ugovora o radu. Ako odbije posao od Hrvatskog zavoda za zapošljavanje, gubi dozvolu.

"Rok za prijavu boravka državljana trećih zemalja produžava se sa tri na 15 dana, propisan je uslov da poslodavac ne sme imati blokiran račun duže od 30 dana, priliv na transakcioni račun poslodavca mora biti dokazan u poslednjih 12 meseci, a ne duže šest meseci", izjavio je ministar.

Priliv na transakcioni račun za pravna lica propisan je u minimalnom iznosu od 100.000, a za fizička lica 40.000 evra.

Za izdavanje pozitivnog mišljenja Hrvatskog zavoda za zapošljavanje povećava se odnos zaposlenih domaćih radnika - pozitivno mišljenje za zapošljavanje stranog radnika biće izdato ako je broj zaposlenih radnika koji su državljani Republike Hrvatske, države članice EEA ili Švajcarske Konfederacije sa punim radnim vremenom najmanje 10 odsto broja zaposlenih radnika koji su državljani trećih zemalja.

Zakon takođe jasnije propisuje nadležnost Državnog inspektorata u pogledu nadzora nad smeštajem sezonskih radnika, a kako je navelo Ministarstvo, nakon prošlogodišnjih izmena zakona došlo je do blagog smanjenja broja izdatih dozvola za boravak i rad, te je u prvih devet meseci 2025. godine izdato 136.194, dok je u istom periodu godinu ranije izdato 158.837.

Podnoseći izveštaj o procesu obnove nakon zemljotresa, potpredsednik Vlade i ministar prostornog uređenja, graditeljstva i državne imovine Branko Bačić izjavio je da je do sada obnovljeno 14.340 lokacija, odnosno 13.536 privatnih zgrada sa ukupno 54.163 stana.

Završena su 804 projekta obnove javnih zgrada iz Fonda solidarnosti, a ministar je naglasio da se nada da će svih 121 koji su započeti realizacijom iz Fonda solidarnosti biti završeni tokom ove godine. Takođe je završeno 90 posto obnove javnih zgrada i infrastrukture, a izgrađeno je 498 novih zamenskih porodičnih kuća i 45 višestambenih zgrada.

"Do kraja 2027. godine završićemo izgradnju svih zamenskih porodičnih kuća, a preostali zadaci će uglavnom biti složena strukturna obnova Donjeg grada u Zagrebu ili centara Petrinje i Siska",  rekao je ministar.

Premijer Andrej Plenković naglasio je da je do sada u obnovu u Zagrebu i Sisačko-moslavačkoj županiji uloženo 4,3 milijarde evra, od čega je Vlada uložila 2,5 milijardi evra u sam Grad Zagreb.

"Vlada je prijatelj i partner Grada Zagreba u svemu što je zaista važno. Sve što radimo usmereno je na to da stvari budu bolje za Zagrepčane nakon razornog zemljotresa, a to kažem u kontekstu razgovora koji su se vodili poslednjih dana u vezi sa dočekom rukometaša - Vlada je tu za Zagrepčane, kao i za sve stanovnike Sisačko-moslavačke županije, i svakoga ko to želi da vidi i vidi",  rekao je on.

Ministar je dodao da će Grad Zagreb dobiti 207 miliona evra iz decentralizovanih fondova, pored 2,5 milijardi evra, a Plenković je ponovio da je i to "partnerstvo i prijateljstvo".

lada je na sednici usvojila i predlog plana zakonodavnih aktivnosti prema kojem je planirano donošenje 136 zakona ove godine, od kojih će 102 proći postupak procene uticaja propisa. Prošle godine je planirano 126 predloženih zakona, a usvojeno je njih 74, odnosno 58,7 odsto, navodi se u izveštaju o sprovođenju plana za 2025. godinu.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.