Salih Jusić iz Poda kod Travnika danas ima pet kuća, dva ribnjaka i vodenicu, ali njegov životni put počeo je daleko od blagostanja. Kada se oženio, sa suprugom i detetom živeo je kao podstanar u maloj sobi, gotovo bez ikakve imovine. U početku nisu imali ni pravi krevet, pa su spavali na podu. Ipak, Salih nije odustajao. Zahvaljujući upornosti, snalažljivosti i spremnosti da radi različite poslove, vremenom je izgradio sopstveno imanje i pronašao više načina da zaradi za život, priču je zabeležio Jutjuber Srećko Stipović, a prenosi Dnevno.
Njegovu životnu priču zabeležio je jutjuber Srećko Stipović, koji je posetio ovog 75-godišnjaka i pokazao kako danas živi čovek koji je godinama koristio mogućnosti koje pruža selo. Salih je radio u rudniku, pokrenuo sopstvene poslove i postepeno stvarao imovinu, a posebno se oslanjao na ribnjake, vodenicu i sakupljanje šumskih plodova i lekovitog bilja.
Od rada u rudniku do sopstvenog imanja
Salihov život nije se promenio preko noći. Nakon što se zaposlio u rudniku, počeo je da razvija i dodatne izvore prihoda. Umesto da se oslanja samo na jednu platu, odlučio je da iskoristi ono što mu je bilo dostupno u seoskom okruženju.
Vremenom je pokrenuo dva ribnjaka i izgradio vodenicu, a uz to je svake godine odlazio u prirodu i sakupljao šumske plodove i lekovito bilje koje je potom prodavao.
Upravo je kombinovanje različitih poslova, kako pokazuje njegova priča, omogućilo Salihu da postepeno unapređuje svoje imanje. Danas iza sebe ima pet kuća, dva ribnjaka i vodenicu, a i dalje je aktivan i ne odustaje od posla.
Vodenica, ribnjaci i lekovito bilje donose dodatnu zaradu
U Salihovoj vodenici melje se žito različitih vrsta. Uslugu nekim mušterijama naplaćuje novcem, dok sa drugima radi na tradicionalan način, poznat kao ušur. To znači da za mlevenje dobija određeni deo samlevenog žita umesto novčane naknade.
Takav način rada nekada je bio uobičajen u seoskim sredinama, a i danas može da bude koristan tamo gde ljudi i dalje gaje žitarice i koriste usluge lokalnih vodenica.
Uz vodenicu, prihod mu donose i ribnjaci, dok je sakupljanje lekovitog bilja još jedan posao kojem se posvećuje. Iako ima 75 godina, Salih i dalje odlazi u planinu u potrazi za biljkama i gljivama koje može da prikupi i proda.
Tokom posete pokazao je i koren biljke koju naziva kravljak, a od kojeg se priprema preparat za kupanje ovaca i druge stoke.
Prema njegovim rečima, kilogram ovog korena može da proda za 20 konvertibilnih maraka, odnosno oko 10 evra. Pošto može da sakupi približno deset kilograma, to bi značilo prihod od oko 200 konvertibilnih maraka, odnosno 100 evra, ukoliko uspe da proda celu količinu po toj ceni.
Lekovito bilje suše i prodaju i njegovi sinovi, pa se ovaj posao vremenom pretvorio i u porodičnu delatnost.
„Bosna je Nemačka, samo što to ljudi kasno shvate“
Salih je svojevremeno boravio i u Nemačkoj, ali danas kaže da se tamo više ne bi vraćao. Smatra da čovek i u Bosni i Hercegovini može pristojno da živi ako je spreman da radi, bude uporan i prepozna mogućnosti koje mu se nude.
„Bosna je Nemačka, samo što to ljudi kasno shvate. Toliko je prilika za zaradu na selu da je to neverovatno“, poručuje Salih.
Njegove reči odražavaju životno iskustvo čoveka koji je godinama gradio imanje i prihode oslanjajući se na više različitih poslova. Umesto da čeka da mu se ukaže jedna velika prilika, Salih je postepeno razvijao ono što je imao na raspolaganju.
Njegov primer pokazuje da se seoska domaćinstva mogu oslanjati na različite izvore prihoda, od uzgoja ribe i mlevenja žita do sakupljanja i prodaje šumskih plodova i lekovitog bilja. Takav način rada zahteva vreme i trud, ali može da omogući veću ekonomsku sigurnost nego oslanjanje na samo jedan posao.
Porodični posao koji se prenosi na sinove
Posebno je zanimljivo to što Salih svoje iskustvo i posao nije zadržao samo za sebe. Njegovi sinovi takođe učestvuju u sakupljanju, sušenju i prodaji lekovitog bilja, čime se deo porodične delatnosti prenosi na mlađe generacije.
Upravo povezivanje različitih poslova i uključivanje članova porodice može da bude važno za opstanak seoskih domaćinstava. Kada se prihodi ostvaruju na više načina, lakše je rasporediti posao tokom godine i iskoristiti različite mogućnosti koje pruža priroda.
Salihova priča zato nije samo priča o pet kuća, dva ribnjaka i vodenici. Ona govori i o tome kako se upornošću, radom i dobrim korišćenjem lokalnih resursa može postepeno izgraditi stabilnije domaćinstvo.
Gledaoci oduševljeni Salihovom pričom
Video Srećka Stipovića izazvao je brojne pozitivne reakcije gledalaca, koji su pohvalili Saliha i njegovu porodicu, ali i način na koji jutjuber predstavlja ljude koji svojim radom stvaraju nešto za sebe.
„Ovo je vredna porodica koja se bori svojim radom i trudom kroz život. Respekt za celu porodicu“, napisao je jedan gledalac.
Drugi je istakao koliko ceni ljude koji svojim zalaganjem i idejama uspevaju da izgrade nešto sopstvenim rukama.
Pohvale su stigle i na račun autora snimka, a pojedini gledaoci posebno su istakli njegov izbor sagovornika i način pripovedanja.
„Srećko je jedan od retkih jutjubera koji stvarno zna da napravi zanimljivu priču, a ume i da izabere sagovornike. Čista desetka“, napisao je jedan od komentatora.
Drugi gledalac ocenio je da je priča predstavljena jednostavno i prirodno, uz pohvale za autorov rad.
Salihov životni put pokazuje da iza velikog imanja ne mora da stoji brzo stečeno bogatstvo, već godine rada, odricanja i traženja novih mogućnosti. Od skromne sobe u kojoj je nekada živeo sa suprugom i detetom do domaćinstva koje danas ima više izvora prihoda, njegova priča podseća da se upornost i snalažljivost mogu pretvoriti u dugoročan rezultat.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)