Prema podacima nemačkog Središnjeg registra stranaca iz januara 2026. godine, u toj zemlji živi 414.555 osoba sa hrvatskim državljanstvom. Kada se uračunaju i oni sa dvojnim državljanstvom ili hrvatskim poreklom, broj se približava pola miliona. Hrvati su među najbrojnijim stranim državljanima i zauzimaju deveto mesto po brojnosti.
Ipak, trend se menja. Prošle godine Nemačku je napustilo više od 20.000 hrvatskih državljana, što je oko 11.000 više nego što ih se doselilo. Deo se vratio u Hrvatsku, deo je otišao dalje, a mnogi razmišljaju o povratku.
Na društvenim mrežama sve češće se mogu pročitati iskustva ljudi koji otvoreno govore o životu u Nemačkoj, bez idealizovanja. Jedna objava na Fejsbuk stranici „Balkanci u Nemačkoj“ izazvala je veliku pažnju jer je autor, Hrvat koji već četiri godine radi u toj zemlji, izneo detalje o kojima se, kako kaže, retko govori naglas, piše Dnevno.
„Zvuči kao jackpot, a onda sve zbrojiš“
“Radim u Nemačkoj već četiri godine i moram reći nešto što retko ko priznaje naglas. Svi pričaju da je ovde med i mleko, a realnost je daleko prizemnija. Imam oko 2.700 € neto, što u Hrvatskoj zvuči kao jackpot. Ali kada sve sabereš – stan, režije, osiguranje, gorivo, hranu, sitnice – na kraju meseca pogledaš stanje i pitaš se: moguće da sam opet skoro na nuli? Nije da se loše živi, ali luksuz koji ljudi zamišljaju nije prisutan. Radiš, plaćaš račune, kupiš šta treba, i mesec prođe brže nego što kažeš keks. Najveći šok je bio kada sam shvatio da živim urednije i stabilnije nego kod kuće, ali ne nužno bogatije. Sve je skuplje, pa i greške koštaju više.”
On dodaje da problem nije samo u troškovima, već i u tempu života.
“Posao te samelje. Radiš, dođeš kući umoran, vikendom obaviš kupovinu, opereš veš, pospremiš stan i ponovo je ponedeljak. I tako u krug. Ne možeš normalno da se socijalizuješ, upoznaš ljude, a kamoli da nađeš partnerku. Došao sam u fazu da imam godine za ženidbu, a život mi se sveo na posao i stan.”
Prema njegovim rečima, najteže mu pada osećaj usamljenosti i nemogućnost da izgradi privatni život.
“Razmišljam je li normalno da čovek u tridesetima razmišlja o ženidbi, a nema priliku upoznati nekoga jer stalno radi. Najluđe je što su mi tetka i ujak već krenuli po selima u Slavoniji da traže devojku za mene. Kažu: ‘Sinko, samo radiš, proći će ti život.’ Prvo sam se smejao, a onda me malo i pogodilo jer možda su u pravu.”
„Nemačka daje, ali i uzima“
“Shvatiš da si finansijski stabilan, ali privatno stagniraš. Ne kažem da je loše, daleko od toga, ali mašina rada dovela me je do situacije da imam posao, stan, papire, a nemam partnerku, nemam društveni život kakav sam imao kod kuće i sve više živim po rasporedu, a ne po osećaju.”
Na kraju se obratio drugima sa sličnim iskustvom:
“Zanima me, bez uljepšavanja: da li još neko u Nemačkoj ima situaciju da mu je posao sređen, život stabilan, a privatni život stoji jer jednostavno nema kad ni gde upoznati nekoga? Da li vas je sustigao ovaj nemački tempo rada i kapitalizam, ili sam ja jedini u začaranom krugu?”
Podeljene reakcije
U komentarima su mišljenja podeljena. Jedni smatraju da je u Nemačkoj ipak bolje nego kod kuće.
“U Hrvatskoj se isto radi, samo za manje novca i prava.”
Drugi poručuju da je sve stvar organizacije.
“Ako se neko želi snaći, snašao bi se – ovde su vrata otvorena za sve. Ako moje kolege i ja sa 0-24 smenskim radom nađemo vreme za porodicu, prijatelje i hobije, i ti možeš. Moja porodica u Hrvatskoj ima manje vremena nakon posla nego ja u Nemačkoj. Još mi nije jasno kako tamo imaju više slobodnog vremena, kao da se tamo ne radi.”
Ima i onih koji su potpuno razočarani.
“Ma kakva Nemačka, brate. Prva prepreka je plaćanje stana koji moraš opremiti. Pa kupi auto da možeš do posla i na godišnji. Pa plati skupa osiguranja. Ideš stalno u šoping jer nemaš ni komadić svoje zemlje. Vrtiš se u krug. Klima, hrana, društvo – grozno. Nema tu sreće. I ja sam u toj istoj situaciji. Kada odem kući, duša mi se napuni slobodom i mirom. Žena plače kada idemo nazad u Nemačku. Ne mogu više da gledam. Mi smo izbeglice, druže.”
Neki ipak podsećaju da izbor uvek postoji.
“Dok god mi nešto ostane, zadovoljan sam. U svojoj zemlji nisam imao priliku da zaradim za hleb, a pitanje je da li bih i dobio ono što zaradim. Nigde nezadovoljnijeg naroda nema od nas.”
Iskustvo ovog radnika pokazuje da visoka plata u Nemačkoj ne znači automatski i osećaj bogatstva ili ličnog ispunjenja. Finansijska stabilnost, red i sistem jesu prednosti, ali cena koju mnogi plaćaju često je privatni život i vreme.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)