RANIJE IZVOZNICI, SADA UVOZNICI Srbija uvozi 100.000 tona veštačkog đubriva iz Irana

BizPortal/Novosti | 09:38 | 05.05.22 Biz info

Potvrda iz Ministarstva.

pixabay.com/Jing

Srbija će iz Irana da uveze 100.000 tona veštačkog đubriva – uree. Time će biti zadovoljena polovina potreba za ovim proizvodom. Još toliko nabaviće od drugih zemalja. Više detalja oko ovog uvoza biće poznato 11. maja, kada će doći zamenik ministra poljoprivrede Irana.

Ovo nam je u sredu potvrdio ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, koji je dodao da potrebe Srbije za veštačkim đubrivom jedino možemo da kompenzujemo sa Iranom.

– Ostatak bismo mogli da uvezemo iz Libije, Turkmenistana ili Uzbekistana, ali najveći deo samo iz Irana – ispričao je Nedimović. – Više detalja znaće se posle sastanka, kada će biti razrađen uvoz veštačkog đubriva. Kod nas se sad proizvodi NPK u HIP Prahovo i to je to. Azotara u Pančevu zasad ništa, to sve zavisi od gasa, da li će ga biti i po kojoj ceni. Tako da, ukoliko bude jeftiniji, sigurno će moći da proizvode u većim količinama. Mi i sada, od silne priče o veštačkom đubrivu, imamo višak između 20.000 i 30.000 tona, ali ono može da stoji.

Gledajući ukupnu potrebu naših poljoprivrednika, ministar Nedimović kaže da je reč o 400.000 tona svih vrsta đubriva. I za razliku od uree, AN i KAN se lakše nabavljaju.

Susret ministara rezultat je nedavnog razgovora predsednika Srbije i Irana Aleksandra Vučića i Ebrahima Raisija, koji su nagovestili mogućnost dugoročnog snabdevanja naše zemlje azotnim đubrivima, dok bi naša zemlja mogla njima da izvozi kukuruz i druge žitarice.

I dok država najavljuje uvoz, Srbija je nekada imala najveću fabriku za proizvodnju veštačkog đubriva na Balkanu – HIP Azotara. Ona je preživela hiperinflacije, ratove, NATO bombardovanje, ali ne i prvu privatizaciju 2006. Nikakve kasnije državne intervencije nisu pomogle, pa je fabrika u kojoj je radilo više od 1.000 ljudi, zakatančila vrata i dovela srpsku poljoprivredu da zavisi od uvoza. Azotara je prodata prošle godine za 5,5 miliona evra – kompaniji Promist.

– Trenutno radimo NPK đubrivo mešano, nije sezona i pravimo nekih 400 do 500 tona dnevno – ispričao nam je Goran Kojić, direktor Azotare – U toku je ispitivanje instalacija i opreme u fabrici, radi se remont velikog pogona amonijaka. Sada imamo proizvodnju tečnih mineralnih đubriva. Nekada su kapaciteti Azotare bili 1.200 tona dnevno azotnog đubriva, a dok nam se ne bude ustalio sistem, radićemo sa nekih 30 odsto. Ne znamo koja će biti cena gasa na jesen, a više nismo ni u prilici da biramo.

Proizvodnju NPK đubriva radi i Eliksir grupa. Kako je rekao prvi čovak ove firme Stanko Popović, oni su investirali u obezbeđivanje alternativnog mazuta za energetiku njihove proizvodnje, pa im eventualni prekid gasa ne bi ometao proizvodnju NPK. Popović kaže da bi za srpske prilike bilo super da se pokrene HIP „Azotara“ u Pančevu, i dodaje da tu postoji rizik hoće li biti gasa, jer je on za pančevačku fabriku amonijaka i azotnih đubriva – sirovina.

ZAVISIMO OD INOSTRANSTVA

Srbija je početkom godine donela odluku da u narednih šest meseci ukine carinske dažbine na uvoz azotnih đubriva i bezvodnog amonijaka. Uz to, finansiraće i kamatu poljoprivrednicima koji budu uzimali kratkoročne kredite za kupovinu veštačkog đubriva. To bi, bar delimično, trebalo da ublaži posledice astronomskih cena, ali i nestašice.

Đubrivo uvozimo iz Rusije, ali je taj kanal prilično presečen, i iz Austrije, Rumunije, Mađarske i Hrvatske. Od sedam fabrika za proizvodnju veštačkog đubriva, koliko ih je Srbija nekada imala, danas smo postali veliki uvoznici.