PŠENICA JE SPAŠENA Suša pogodila najviše kukuruz, soju i suncokret

Bizportal/Tanjug | 13:56 | 24.07.22 Biz info

Kada je u pitanju pšenica rezerve te žitarice su dobre i da imamo više nego dovoljno pšenice i za izvoz i za domaće potrebe.

Shutterstock/Tomas Vynikal

Velike suše nisu uticale na prinos pšenice u Srbiji, ali će zato proizvodni rezultati kukuruza, soje i suncokreta ove godine verovatno podbaciti usled visokih temperatura i nedostatka vlage, upozorio je agroekonomista Žarko Galetin.

– Bojim se da ćemo imati loše proizvodne rezuiltate tih žitarica. Oni će biti na nivou zadovoljenja domaćih potreba sa manjim izvoznim potencijalom, ali ne onakavi kakave Srbija treba da ima sa aspekta svojih potencijala – rekao je Galetin.

Naglasio je da je od tih žitarica suncokret najotporniji na sušu i naveo da će suncokret imati solidan rod ove godine, oko tri tone po hetaru i ukupan prinos od oko 700.000 tona, što je dobar rezultat, ali da će soja i kukuruz značajno podbaciti.

Kada je u pitanju pšenica Galetin smatra da su rezerve te žitarice dobre i da imamo više nego dovoljno pšenice i za izvoz i za domaće potrebe.

– Pšenica je ostvarila dobar izvozni rezultat i izveženo je u ekonmskoj 2021/22 godini više od milion tona, što je najbolji izvozni rezultat u poslednjih deset godina – naveo je on.

Dodao je da su se mere zabrane izvoza koje su trajale od 10. marta do 20. aprila negativno odrazile na izvoz te žitarice, ali da kada je u pitanju snabdevenost pšenicom u našoj zemlji nema razloga za brigu.

Izvoz žitarica Crnim morem ponovo bi trebalo bi da počne ovih dana posle dogovora Moskve i Kijeva o kretanju izvoza žitarica iz ukrajinskih luka, a Galetin je istakao da je sporazum između Rusije i Ukrajine od izuzetnog značaja za globalno tržište, ali da ta odluka ne utiče preterano na Srbiju s obzirom na to da se njene žitarice izvoze preko luke Konstanca.

– Trećina izvoza pšenice iz Srbije je otišla na luku Konstanca, koja sve više postaje izvozno sabirno mesto za srpsku pšenicu, a kod kukuruza je to već odavno jasno, jer se sa te luka već godinama naš kukuruz distribuira u zemlje uvoznice – objasnio je Galetin.

Prema njegovim rečima ako se uzeme u obzir da je u jednom trenutku preko 20 miliomna tona ukrajinskih žitarica bilo zarobljeno u tim lukama, onda je sporazum Moskve i Kijeva velika stvar za svetsko tržište ne samo žitarica, već i za svetsko tržište hrane.

Izrazio je nadu da će sporazum uskoro biti realizovan u punom kapacitetu.