PROTESTI RATARA POTRESAJU SRBIJU Suša je pokrenula lavinu, suncokret je postao blago – ali, kako sprečiti da ulje ne ode na 600 dinara

BizPortal/S. Stamenković | 13:57 | 10.08.22 Biz info

I to je samo deo problema.

Pixabay/MrsBrown

Talas protesta poljoprivrednika juče je pogodio Srbiju, i podrazumevao je blokadu puteva u Novom Sadu, ali i u Braničevskom okrugu. Nezadovoljni ratari besni su zbog rasta troškova, i zahtevaju veću cenu za otkup suncokreta, manju cenu goriva, kao i veće subvencije za predstojeću, septembarsku setvu. Čuo se i zahtev da država proglasi elementarnu nepogodu zbog snažne suše u celoj zemlji.

Da je situacija ozbiljna, pokazuje činjenica da je proteste obišao i Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, koji je okupljenim ratarima u Novom Sadu obećao sastanak sa Premijerkom Anom Brnabić u narednih 48 sati, kao i lagerovanje suncokreta, dok ne bude bolja cena. On je napomenuo i da je novac predviđen za jesenju setvu obezbeđen.

Vrlo komplikovana situacija

Protesti su neka vrsta epiloga nezadovoljstva koje već danima provejava „na terenu” i kroz medije, najviše zbog suše koja je posebno pogodila rod kukuruza i soje. Međutim, suncokret je dobro rodio, pa se postavlja pitanje – koliko su zahtevi koje iznose nezadovoljni ratari opravdani? Ili još preciznije, s obzirom da poljoprivrednici svakako imaju pravo na pošteno naknadu, koliko su novi troškovi izvodljivi od strane države?

Prema rečima iskusnog agroekonomiste Milana Prostrana, situacija je veoma nezavidna, posebno što se suncokreta tiče, jer može da izazove veliki problem na drugoj strani – a to je cena suncokretovog ulja, koja je već otišla u nebo.

– Ulje bi doseglo strahovitu cenu, možda bi išlo do 500, 600 dinara, što bi dovelo u pitanje proizvodnju. Dakle, uljare bi bile na udaru, ako je cena suviše velika, koliko god bila opravdana u zahtevima ratara – objašnjava Prostran dilemu koja najverovatnije muči državu u ovom trenutku.

Naš sagovornik kaže da bi bilo idealno da se, što se suncokreta tiče, napravi ozbiljan sastanak između predstavnika države, poljoprivrednika i proizvođača ulja, kako bi se našlo rešenje koje bi bar približno svima odgovaralo, i to tako da ne izazove haos na tržištu koje je već pogođeno rastom cena.

Što se tiče zahteva za proglašavanje elementarne nepogode, Prostran kaže da je to teško izvodljivo, i objašnjava šta to konkretno znači.

– U slučaju proglašenja elementarne nepogode, propisuju su mere olakšica za poljoprivrednike, kao što je, primera radi, 50 odsto jeftinije gorivo, besplatno seme za predstojeću setvu i slično – kaže Prostran, ali to bi tek opteretilo ionako neugodnu ekonomsku situaciju.

„Nećemo biti gladni, a to mora da se plati”

On procenjuje da, između ostalog, bar što se suncokreta tiče, poljoprivrednici verovatno pokušavaju da ostvare što veću cenu, jer je on dobro rodio i suša mu ne smeta, za razliku od kukuruza, ili soje, koji su podbacili. Prostran podseća da je zasađeno 350.000 hektara suncokreta. Postoji, kaže on, jedna sreća u nesreći – Srbija je, i pored suše, plodna zemlja, i mi, za razliku od nekih drugih zemalja, nećemo biti gladni.

– A to što nećemo biti gladni, mora da se plati – zaključuje Prostran. On napominje i da je zbog suše i druge zemlje veoma ozbiljne probleme, kao što su Italija, Francuska, pa i susedna Hrvatska.

Dakle, poljoprivrednici su svesni svoje trenutne moći (s pravom), suša ih jeste pogodila, a hrana je, u aktuelnoj globalnoj krizi, postala izuzetno vredna roba. Na protestu se, takođe, moglo čuti da je cena suncokreta samo jedan od zahteva, i da ratari neće odustati od blokiranja ulica dok se ne reše i ostali zahtevi, na nivou kompletne poljoprivrede.

Na pragu je i nova setva, koja startuje 1. septembra, tako da će svi učesnici, od ratara, preko prehrambene industrije, do vlasti morati da budu mudri i smireni u dogovoru oko novca, kojeg trenutno i nema za bacanje.