PRECIZAN CENOVNIK I PROCEDURA Ugradnja solarnog sistema zahteva novac, ali se vremenom isplati

BizPortal/ Tamara Đurđević | 14:12 | 28.05.23 Biz info

Više novca u džepu, ali čuvate i prirodu.

Shutterstock

Globalna energetska kriza dodatno je podigla svest građana kada je reč o količini električne energije koja se troši na dnevnom nivou. Preporuke stručnjaka jesu da se obrati pažnja na kontrolisanu potrošnju, kako bi se izbegle restrikcije ili povećala ušteda struje na nivou cele države. A zajedno s tim, poslednjih nekoliko godina sve više se priča o „zelenoj energiji“ i prednostima korišćenja struje proizvedene putem solarnih sistema.

Umanjeni računi za struju i više novca u svom džepu, su ipak osnovni razlozi zbog koji se građani u Srbiji odlučuju na sisteme koji se decenijama unazad uspešno koriste u zemljama Evrope.

Ugradnja solarnih sistema nije komplikovana, a detalje, računicu i sve oko procedure, u razgovoru za Bizportal otkriva Filip Šantek iz Solar-shop.rs.

Prema njegovim rečima, smanjenje troškova jeste primarna motivacija građana koji se odlučuju na zamenu sistema za napajanje strujom, kao i da postoji nekoliko važnih koraka koji budući korisnici solarne energije moraju da ispoštuju.

– Kako bi domaćinstvo dobilo status prozjumera (korisnik-proizvođač) neophodno je da se u Elektroprivredi Srbije promeni ugovor o snabdevanju, odnosno da se obavi zamena klasičnog brojila električne energije za dvosmerno (četvorokvadrantno) brojilo. Pored toga, ispunjavanje celokupne dokumentacije koja se odnosi na detalje instalacije solarnih sistema, odnosno izjava ovlašćenog lica za ugradnju, da li je urađeno sve po određenim standardima i u skladu sa propisima – objašnjava Šantek.

Naš sagovornik dodaje da posle izvršenja ovih koraka, EPS prosleđuje rešenje Elektrodistribuciji Srbije, a posle pet radnih dana od prijema rešenja, prozjumer dobija priključak na mrežu, i tako zvanično postaje korinis „zelene energije“.

Koliko košta ugradnja solarnog sistema?

Praksa je pokazala da domaćinstva koja su se odlučila na korišćenje solarne energije obično ugrađuju sisteme snage od pet do deset kilovata, a neophodna stavka je kvalitetna procena potrošnje.

– Pre početka svih radova na ugradnji solarnih sistema, važan i prvi korak jeste što preciznija procena ukupne godišnje potrošnje električne energije. Jedino na taj način se određuje neophodna snaga solarnog sistema koji se ugrađuje na bilo koju vrstu objekta, a cena jednog kilovata sa kompletnim atestima i dokumentacijom košta od 1.100 do 1.200 evra – rekao je Filip Šantek.

Sagovornik je ovom prilikom dao i detaljnu računicu koja se odnosi na korisnike domaćinstva sa nešto pojačanom potrošnjom struje.

– Porodica, odnosno domaćinstvo, koje troši malo više od prosečne količine struje (upotreba inverter klima i drugih dodatnih potrošača), u proseku koristi 11.500 kilovata za godinu dana. Ta brojka koja se odnosi na ukupnu potrošnju (11.500 kilovata u ovom primeru) se podeli sa 1.100 kilovata, što dovodi da je za domaćinstvo neophodno 10 kilovata za dnevnu upotrebu. Ugradnja solarnog sistema koji bi snabdevao ovakvo domaćinstvo, po sistemu „ključ u ruke“, sa sve atestima i završenom papirologijom, koštao bi 12.000 evra – detaljan je Šantek.

Prema rečima stručnjaka, period otplate investicije, odnosno period u kom jasno može da se primeti ušteda novca je od šest do osam godina.

Šta je sa neiskorišćenom strujom koja se proizvede?

Postoji nekoliko važnih informacija sa kojom bi svaki budući korisnik „zelene energije“ morao da bude upoznat.

– Nakon ugradnje solarnog sistema i zaokružene dokumentacije domaćinstvo postaje korisnik-proizvođač električne energije, a svaki višak struje koji proizvede vraća se u mrežu. Neiskorišćena struja mora da se potroši zaključno sa 31. martom, kada se vrši jednogodišnji presek stanja, odnosno provera potrošnje. Nakon toga solarni sistemi ponovo prave i skladište energiju za dalju upotrebu, a svaki taj višak može da se koristi u toku dana, s tim da se noćna tarifa naplaćuje po dosta umanjenoj ceni u odnosu na dnevnu tarifu.

solarni paneli, ugradnja solarnog sistema — Shutterstock

Obaveza, odnosno troškovi korisnika-proizvođača, za mala i srednja domaćinstva, prema državi jeste isplata PDV-a i akciza u iznosu od 50 odsto ukupne potrošene energije na godišnjem nivou.

Podsetimo, u toku prošle godine više od dvadeset lokalnih samouprava je u Srbiji objavilo javni poziv za dodelu subvencija za ugradnju solarnih sistema. Vrednost subvencija je oko dve milijarde dinara, a planirano je da više od 20.000 domaćinstava iskoristi priliku, i da pređe ne proizvodnju i potrošnju „zelene energije“. Pored toga, u programu Nacionalnog programa energetske sanacije stambenih zgrada, porodičnih kuća i stanova, za ovu godinu predviđena je dodatna pomoć od 50 miliona dolara, a realizacija će biti u saradnji sa Svetskom bankom. Ministarstvo rudarstva i energetike, takođe prošle godine, uvelo je pravilo da će, umesto 50 odsto, učešće u subvencionisanju za najnerazvijenije opštine biti 70 odsto.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.