POVRATAK NUKLEARNE ENERGIJE SA SVETSKOM ENERGETSKOM KRIZOM Procenjuje se da će se kapaciteti udvostručiti na globalnom nivou

Ali nakon invazije Moskve na Ukrajinu u februaru i posledičnog pritiska na snabdevanje energijom te nastojanja Evrope da prestane da zavisi o ruskoj nafti i gasu plima se sada okreće u korist nuklearne energije.

Vlade se suočavaju s teškim odlukama uz rastuće račune za gas i struju i oskudne resurse koji prete izazvati velike patnje ove zime.

Neki stručnjaci tvrde da se nuklearna energija ne bi trebala smatrati opcijom, ali drugi tvrde da, uz tolike krize, ona mora ostati deo svetske energetske ‘košarice’.

Jedna od zemalja koje preispituju nuklearnu energiju je Japan, gde je nesreća 2011. dovela do obustave mnogih nuklearnih reaktora zbog sigurnosnih razloga.

Ove nedelje japanski premijer Fumio Kišida pozvao je na oživljavanje nuklearne industrije zemlje i izgradnju novih atomskih postrojenja.

Druge zemlje koje su se želele odmaknuti od nuklearne energije stavile su na led te planove, barem kratkoročno.

Manje od mesec dana nakon ruskog napada na Ukrajinu, Belgija je za desetljeće odgodila svoj plan ukidanja nuklearne energije 2025. godine.

Procenjuje se da će se kapaciteti udvostručiti

Dok nuklearna energija, koja se trenutno koristi u 32 zemlje, osigurava 10 posto svetske proizvodnje električne energije, Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) povećala je svoje projekcije u septembru prvi put nakon katastrofe 2011. godine.

IAEA sada očekuje da će se instalirani kapacitet udvostručiti do 2050. prema najpovoljnijem scenariju.

Čak i u Nemačkoj, najvećoj evropskoj ekonomiji oslanjanje na nuklearnu energiju više nije tabu tema jer energetska kriza ponovno pokreće raspravu o zatvaranju poslednje tri nuklearne elektrane u zemlji do kraja 2022.

Berlin je prošlog meseca rekao da će pričekati ishod „stres testa“ nacionalne elektroenergetske mreže pre nego što odluči hoće li ostati pri postupnom ukidanju.

Gerald Neubauer, stručnjak za klimu i energiju nemačkog Greenpeacea, rekao je da okretanje nuklearnoj energiji „nije rešenje za energetsku krizu“.

Rekao je da bi nuklearna energija imala „ograničenu“ učinkovitost u nadomeštanju ruskog gasa budući da se u Nemačkoj uglavnom „koristi za grejanje“, a ne za proizvodnju električne energije.

– Reaktori bi uštedeli samo plin koji se koristi za električnu energiju, uštedelo bi se manje od jedan posto potrošnje gasa – dodao je.

Ali prema Nicolasu Berghmansu, stručnjaku za energiju i klimu u IDDRI think tanku, šira upotreba nuklearne energije „može pomoći“.

Preklapa se nekoliko kriza

– Evropa je u bitno drukčijoj energetskoj situaciji, s nekoliko kriza koje se preklapaju: problem snabdevanja ruskim gasom, suša koja je smanjila kapacitet brana, slaba proizvodnja francuskih nuklearnih elektrana… tako da su sve poluge važne – rekao je.

Pronuklearni lobi kaže da je to jedna od najboljih svetskih opcija za izbegavanje klimatskih promena budući da ne emitira izravno ugljični dioksid.

Zapravo, nuklearna energija čini veći udio u košarici svjetske energije u većini scenarija koje je iznio IPCC, UN-ov stručni tim za klimu koji radi na ublažavanju globalne klimatske krize.

Kako raste potreba za električnom energijom, nekoliko je zemalja izrazilo želju za razvojem nuklearne infrastrukture, uključujući Kinu — koja već ima najveći broj reaktora — kao i Češka, Indija i Poljska budući da nuklearna energija nudi alternativu ugljenu.

Isto tako, slične ambicije imaju Britanija, Francuska i Nizozemska, pa čak i Sjedinjene Američke Države gde investicijski plan predsednika Joea Bidena potstiče razvoj sektora.

Stručnjaci IPCC-a znaju da razvoj nuklearne energije „može biti ograničen društvenim preferencijama“ budući da ta tema još uvek deli javnost zbog rizika od katastrofalnih nesreća i još uvek nerešenog pitanja sigurnog zbrinjavanja radioaktivnog otpada.

Neke zemlje, poput Novog Zelanda, protive se nuklearnoj energiji, a o tom se pitanju takođe žestoko raspravlja u Evropskoj uniji – treba li je staviti na popis „zelene“ energije.

Prošlog meseca Evropski parlament odobrio je sporni predlog kojim se ulaganjima u gas i nuklearnu energiju daje oznaka održivog financiranja.

Ostali problemi vezani uz nuklearnu infrastrukturu su kontrola troškova i trajanja izgradnje postrojenja, prenosi Index.hr.

– Govorimo o srednjoročnim rešenjima koja neće razrešiti napetosti na tržištu, jer će stići prekasno za rešavanje klimatske krize – rekao je Berghmans, pa predlaže usredotočenje na „dinamični“ sektor obnovljivih energija koji može odmah pomoći.