PO CENI OD JEDNE GARSONJERE Prodaje se imovina Slobode Čačak – u ponudi dva lokala

BizPortal | 10:45 | 29.05.23 Biz info

U Nišu i u Leskovcu.

Foto: Wikipedia

Sloboda Čačak prodaje imovinu putem javne aukcije.

Acionarsko društvo „Sloboda aparati” iz Čačka u stečaju oglasilo je prodaju dela imovine javnim nadmetanjem. Predmet prodaje su lokali u Nišu od 108 kvadratnih metara po početnoj ceni od 2,68 miliona dinara i Leskovcu površine od 20 kvadrata za koji je određena početna cena od 489.550 dinara. Nadmetanje će se održati 26. juna u prostorijama Agencije za licenciranje stečajnih upravnika u Beogradu.

„Aparati” su konačno prekinuli proizvodnju 2008. a bankrotirali 24. aprila 2018. rešenjem Privrednog suda u Čačku. Većina imovine ugašene fabrike, između ostalog 15 objekata u Ljubiću, Jezdini i Pridvorici, prodata je kao pravno lice prošle godine u ovo doba tročlanom konzorcijumu, privrednim društvima iz Beograda i Čačka za 390 miliona dinara.

Najvažnije preduzeće koje je podignuto u Čačku posle Drugog svetskog rata bila je vojna fabrika „Sloboda“, zvanično osnovana 10. jula 1948. godine, u selu Jezdina ispod planine Jelice (danas predgrađe Čačka).

Sloboda Čačak istorijat

Sloboda Čačak je bila jedna od 15 potpuno novih vojnih fabrika koje su izgrađene u Jugoslaviji. Izgradnja fabrike započela je u drugoj polovini 1948, prema uputstvima Centralne uprave vojne industrije, a završetak radova planiran je najkasnije za 1952. godinu.

Radovi su povereni vojnom građevinskom preduzeću „Ratko Mitrović“ osnovanom zbog podizanja vojnih fabrika u Lučanima, Trsteniku i Čačku, u kome se i nalazila direkcija ove firme.

Nova vojna fabrika povezana je železničkom prugom sa stanicom u gradu, iskopani su bunari i postavljeni vodovod i kanalizacija, što će kasnije znatno uticati na razvoj grada. Redovan javni prevoz, kanalizaciju, vodovod, hotel i nova stambena naselja Čačak je dobio zahvaljujući „Slobodi“.

Radovi na podizanju fabrike kasnili su zbog sukoba sa SSSR-om (1948). Mašine i oprema trebali su da stignu iz Poljske, Čehoslovačke i Mađarske, ali je zbog blokade najveći broj mašina dobijen iz reparacija.

Motiv za podizanje „Slobode“ na lokaciji pored Čačka temeljilo se na vojno-starteškom položju koji je mogao lako da se brani od eventualnih napada iz vazduha.

Prema prvobitnom planu fabrika ovog tipa trebalo je da se gradi u severoistočnoj Srbiji. Posle raskida odnosa sa SSSR-om (1948) doneta je odluka da se fabrika preseli na prostore oko Bugojna ili Gornjeg Vakufa u Bosni. Zbog dejstva zaostalih ustaša („križara“) ova odluka je ipak odbačena i „Sloboda“ je podignuta u Čačku.

Na gradilištima je od 1948. godine povremeno bilo i 23.000 ljudi. Prva proizvodnja pokrenuta je novembra 1949. godine i to su bili stolarski i bravarski proizvodi za civilno tržište, iako preduzeće nije dobilo nikakve proizvodne planove. Tokom 1950. godine osposobljavani su kadrovi za specifične potrebe vojne fabrike, što je nastavljeno i u narednim godinama (prosečno 124 radnika godišnje), pošto postojeće škole u to vreme nisu bile u stanju da obezbede neophodan kadar.

Кada je osnovano, preduzeće je imalo 16 zaposlenih, 1949 – 301, 1950 – 1.252, 1951 – 1.450, 1954 – 1.897, 1957 – 1.327. „Sloboda“ je zvanično otvorena 1. maja 1951, ali serijska je proizvodnja počela u prvom kvartalu 1952. godine, kada je fabrika primila pet inženjera, tri tehnologa, 12 visokokvalifikovanih i 69 kvalifikovanih radnika.

Osnovu firme činio je vojni deo koji se bavio proizvodnjom i remontom municije raznih kalibara (najviše protivavionske), upaljača za granate i alata za druge vojne fabrike.

Smanjene potrebe JNA za proizvodima iz „Slobode“ uslovile su da se 1955. godine deo preduzeća usmeri na proizvodnju protivgradnih raketa i pirotehničkog materijala (vatromet, petarde, prskalice), kao i delova za radio-industriju.

Prelazak na rad za civilno tržište izazvalo je prvu krizu preduzeća, otpuštanje 29 odsto radnika (1956), kao i nesnalaženje sa tržišnim uslovima privređivanja.

Tokom 1956/1957. godine počela je proizvodnja rešoa, vodenica za kafu, stonih lampi, emajliranog posuđa, spojnica za pumpe i aparata za prskanje bilja raznim hemikalijama (u saradnji za Zapadnom Nemačkom).

Masovni program za civilno tržište počeo je da se proizvodi tek od 1958. godine (usisivači).

Vojni deo fabrike počeo je 1957. godine da po licenci proizvodi protivavionsku municiju (za borbu protiv mlaznih aviona) koju je uspešno izvozio u svet.

Preduzećem su sve do šezdesetih godina rukovodila vojna lica (uglavnom sa činom pukovnika).

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.