PITANJE KOJE MUČI EVROPU Kako je Nemačka dozvolila sebi da kupuje robu od samo jednog prodavca?

BizPortal/S. Stamenković | 15:25 | 13.09.22 Biz info

Energetska politika u ruševinama.

Foto: Shutterstock

Odgovornost za energetsku krizu koja uporno i bez najave prestanka nagriza Evropu do sada je prebacivana isključivo na Rusiju. Čak i kada je, na samom početku odluke o sankcijama na njihove energente, postalo jasno da će Evropljani to teže podneti nego Rusi.

Međutim, u poslednje vreme, a posebno posle nedavno održanog sastanka ministara energetike Evropske unije, sve je više glasova koji govore da je odgovornost za takvu situaciju snose upravo evropski zvaničnici, što je bilo prilično jasno od samog početka. A kritike je ovih dana najviše trpela Nemačka. Najglasniji u osudi Berlina bio je Mateuš Moravjecki, premijer Poljske, u nedavnom intervjuu datom „Špiglu“.

– Nemačka energetska politika, kojom se Berlin uvek hvalio, je u ruševinama. Napuštanje uglja i nuklearne energije bilo je preuranjeno – rekao je Moravjecki.

On govorio o poniznom odnosu Nemačke prema Rusiji. I u pravu je – Nemačka jeste pogrešila, i to iz čisto poslovnog razloga, što je sama dopustila, i to mnogo pre ukrajinske krize, da bude toliko zavisna od ruske nafte i gasa.

Paralelno sa tim, Mađarska, Slovačka i Austrija oštro se protive ograničenju cene ruskog gasa, jer se plaše kompletne obustave dotoka energenata, što Rusima ne bi bilo teško da urade.

Imajući sve to u vidu, prilično neverovatno deluje činjenica da je Nemačka, sa svojim pragmatičnim i mudrim pristupom svakom problemu, uopšte mogla da napravi takvu grešku. A ako već jeste, sigurno je bilo pametnije da onda nastavi saradnju sa Rusijom, kad je već svesna da je izabrala jednog prodavca koji im je, imeđu ostalog, preko Severnog toka 1, slao jeftin gas. Onda je trebalo ćutati, i pronaći neki drugi način da se Rusija kazni zbog Ukrajine.

Jer, čisto sa ekonomske tačke gledišta, izbor jednog prodavca je greška koja, kao što se vidi na primeru Nemačke, može skupo da košta milione građana. Pa, čak i u najjednostavnijoj kupovini, recimo, tostera, svaki kupac će izguglati bar pet sajtova, da vidi kakva je ponuda i kolike su cene.

Nemci na to nisu mislili, i sada bi (tako bar izgleda) hteli da i svi ostali budu jednako nepromišljeni. A to ubeđivanje im sve teže polazi od ruke.

Objektivno, bar kad je nabavka energenata u pitanju, Nemačka bi u ovom slučaju nešto mogla da nauči od Srbije. Prema najavama iz srpskog Ministarstva energetike, uprkos tome što od 1. novembra nećemo više uvoziti rusku naftu, biće je dovoljno. Do prošle godine, nafte iz ruskog uvoza bilo je samo 25 odsto, a ove godine 55 odsto, zbog dobre cene. Dakle, samo je potrebno aktivirati dobavljače koji su u mogućnosti da isporuče robu. A ima ih u Iranu, Iraku, Kazahstan…

Dakle, kada se podvuče energetska crta, Rusi će slati naftu i gas drugima, Srbija će, ako je pametna, tražiti najpovoljnije prodavce na velikom globalnom tržištu, što je valjda i suština života u kapitalizmu. A Nemačka će, najverovatnije, morati da prizna da je pogrešila i to u dva navrata – kada se jako energetski vezala za Rusiju, i kada je toj istoj Rusiji rekla da joj, u stvari, ne treba.