PESTICIDI U HRANI SVE VEĆA OPASNOST PO ZDRAVLJE Kakva je situacija u Srbiji i kako pomoći ratarima da ih pravilno koriste?

BizPortal/V.Popović | 13:47 | 27.05.22 Biz info

Sve se menja, pa tako i naša svest o značaju zaštite životne sredine.

Pixabay

Nedavno objavljeno devetogodišnje istraživanje državne agencije Akcijska mreža Evrope za pesticide (PAN) je iznelo poražavajuće rezultate o upotrebi pesticida. Rezultati svedoče da se količina svežeg voća u prodaji na evropskom tržištu, kontaminiranog najopasnijim pesticidima, umnogome povećala. Za proteklih deset godina čak 53 odsto.

Naša zemlja je u dovoljnoj meri zakonski uredila upotrebu poljoprivrednih zaštitnih sredstava, nacionalno zakonodavstvo je prilagodila evropskom, međutim, nameće se logično pitanje – kakva je situacija kod nas na terenu nesavesne primene insekticida? Sve su ovo pitanja o kojima ne znamo dovoljno, a tiču se kako našeg zdravlja, tako i biljnog i životinjskog sveta.

Održavanje mehanizacije i pravilna primena su ključni

Redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, na departmanu za poljoprivrednu tehniku, Dr Aleksandar Sedlar, u razgovoru za naš portal kaže da problem u korišćenju sredstava za zaštitu bilja nije u zastarelim propisima i neblagovremenim reakcijama državnih inspekcijskih službi. Najčešći uzrok ovome su neredovno i nepravilno održavanje mehanizacije za primenu ovih hemikalija, kao i neodgovorni pojedinci koji njima rukuju i primenjuju ove preparate.

Dodaje da kod nas postoji ozbiljan problem sa primenom pesticida. Povećana upotreba sredstava za zaštitu bilja dovodi do jače rezistentnosti korova i patogena, kao i do gašenja nekih aktivnih materija.

– Glavni problem na terenu je navika kod velikog broja poljoprivrednika, ne kod svih, da se ne vodi dovoljno računa o mašinama i njihovom stanju u meri u kojoj bi trebalo – kazao je profesor i naglasio da ako se tu uskoro nešto ne promeni, ova situacija će se produbiti.

Naši propisi su dobri i usklađeni sa evropskim

Kada govorimo o kontroli primene zaštite bilja, država je dosta učinila, jer je donela potrebne propise koji uređuju ovu oblast poljoprivrede i usaglasila ih sa evropskim.

-Srbija je donela zakon i pravilnike i Uprava za zaštitu bilja pri Ministarstvu poljoprivrede je aktivna na terenu, kada govorimo o radu inspekcijskih organa – kaže profesor Sedlar i ističe da od jeseni očekuje aktivnost države kada je kontrola mehanizacije i primene hemijskih zaštitnih sredstava.

Po mišljenju profesora, država ne bi trebala kaznenom politikom da rešava ovo pitanje već, recimo, podsticajima preko opština i organizovanjem edukacija bi mogla da ih podstakne da efikasnije održavaju mehanizaciju i krenu sa ispravnom primenom pesticida. Pohađanje edukacija bi trebalo da bude jedan od uslova za dobijanje tih subvencija. Tim akcijama bi pomogli da kontrola s jeseni prođe bez nekog troška po poljoprivrednike, a oni bi naučili i uvideli koliko bi im ispravna primena zaštitnih hemikalija donela niz koristi. Ne samo što bi se uvećao prinos, već bi bio i kvalitetniji.

– Edukacijom o redovnom održavanju i ispravnom korišćenju mašina za zaprašivanje i prskalica bi se mnogo preciznije i efikasnije nanosio herbicidni rastvor. Došlo bi do manjeg prosipanja zaštitnog sredstva i većeg stepena iskorišćenosti od strane poljoprivredne kulture – kazao je Sedlar.

Poljoprivrednike treba edukovati

Kako je istakao profesor, česta situacija u voćarstvu je da na hiljadu litara po hektaru koji se potroše, šesto litara pesticida ne ode na biljku nego završi na zemlji. Deo ode u zemlju, a deo u vazduh. Neretko taj prosuti višak završi i u rekama, ukoliko ih ima u blizini poljoprivrednog zemljišta, što nije dobro jer dolazi do kontaminacije koje ugrožava ljude, i biljni i životinjski svet.

-Ključno je edukovati ljudi, ne kažnjavati ih. Treba im pokazati kako da održavaju i pravilno podese mehanizaciju za zaprašivanje bilja. Moraju da shvate sve benefite tih mera i da nauče kako da imaju što manje gubitke u prinosima – rekao je profesor i naglasio da se čeka donošenja Pravilnika o edukaciji korisnika pesticida. Otpor prema nečemu novom uvek proizilazi iz navike. Bez obzira što su ljudi navikli da godinama rade na jedan način, to se može promeniti.

-Sve se menja, na kraju krajeva, kao i naša svest o važnosti zaštite naše životne sredine – zaključio je Aleksandar Sedlar.