PČELAR IZ SLOVENIJE NASTRADAO ZBOG UBODA Ključni saveti kako da se zaštitite tokom rada sa pčelama

BizPortal/Agroklub | 15:54 | 15.06.22 Biz info

Neopreznost i nestručnost može izazvati fatalne posledice.

Foto: Shutterstock

Bavljenje pčelarstvom je veoma lepo zanimanje ili hobi koji donosi mnogo dobrobiti za ljude i prirodu. Bez pčela ne možemo, ali tragedija u Sloveniji ukazuje koliko samo mali trenutak nepažnje može dovesti do teške posledice.

Nesreća se desila ove nedelje u Gorenjskoj regiji nadomak Ljubljane prilikom rada na košnicama kada je došlo do njihovog prevrtanja, a pčele napale dvojicu pčelara od kojih je jedan smrtno stradao.

I pored brze intervencije vatrogasaca i spasilaca, nesrećni čovek preminuo je u helikopteru prilikom transporta prema kliničkom centru. Dvojica pčelara su zadobili preko 100 uboda.

Kako zaštititi sebe i druge

Pčele mogu biti naši spasioci, ali mogu prouzrokovati pojavu alergije, posebno na ubod. Simptomi se kreću od blagog crvenila do burnih reakcija organizma i smrti. Ova alergija pogađa četiri odsto svetskog stanovništva. Zbog toga se treba zaštititi kada smo u kontaktu s njima.

Nije nam nikakva garancija ako su nas već ubole i prošli smo bez bilo kakvih posledica. Znamo kako deluje pčelinji otrov, ali ne znamo kakav će biti imunološki odgovor našeg organizma u određenom trenutku. Reakcija na otrov raste sa svakim novim ubodom.

Ako posle uboda vidite jako crvenilo, osećate svrab po celom telu ili je otok počeo da se povećava, to je znak da telo ima burnu reakciju. Kod jače alergijske reakcije javlja se slabost, groznica, vrtoglavica, pojačan puls, teško disanje, oticanje usta. Na prve znake da organizam povređenog burno reaguje potrebno ga je hitno transportovati u najbližu medicinsku ustanovu koja mu može pomoći.

12 saveta za rad na pčelinjaku

Kod rada na pčelinjaku treba biti prikladno obučen. Izbegavajte nošenje majica i košulja sa kratkim rukavima. Široka i lepršava odeća omogućava pčelama da se zavuku ispod. Ne nosite odeću sa cvetnim dezenima u jarkim bojama;
Izbegavajte parfeme i dezodoranse. Ovi su insekti osetljivi na mirise;
Košnicama se prilazi sa zadnje strane, a nikad u pravcu leta odakle pčele izlaze;
Prilikom rada na pčelinjaku ne nosite mobilni telefon. Njegovo zračenje može isprovocirati napad. Ostavite ga u blizini ili neka telefon ima neko ko ne prilazi samim košnicama;
Nikada ne budite na ili u blizini pčelinjaka sami. Ne znate kada će vam zatrebati osoba koja vam može spasiti život, pozvati pomoć;
Ne pijte alkohol, ali popijte šolju toplog čaja ili kafu za podizanje pritiska pre kontakta sa pčelama. To može pomoći kod slabe reakcije;
Ne nosite hranu blizu pčelinjaka. U prirodi zatvarajte hranu u kese ili posude. To posebno važi za voće i voćne sokove, lubenice, dinje, alkohol. Svojim mirisom će privući pčele;
Ne ubijate pčele, jer prilikom smrti ispuštaju feromon koji alarmira ostale da su napadnute i navaliće na vas;
Ako imate dugu kosu vežite je, jer lepršava kosa deluje iritantno na ove insekte, ali i ose. Nosite šešir i skupite kosu ispod. Kada se zapetljaju u kosu velika je verovatnoća da će vas ubosti, jer su preplašene;
Neki mirisi ih odbijaju. Na prvom mestu je sirće, ali njegov miris može privući druge insekte. Sirćetom možete natrljati ruke, vrat. Biljke koje pčele ne podnose su: menta, metvica, geranijum, pelin, krastavac, bosiljak;
Nikada na pčelinjak ne idite bez antialergijskih lekova. U svakoj humanoj apoteci ćete dobiti savet oko njegove upotrebe. Ponesite i aspirin protiv bolova, jer vam može pomoći da se smanji bol na mestu uboda. Tableta se smrvi i pritisne na ubod;
Iskusni pčelari ne kreću do pčelinjaka bez injekcije adrenalina.