NOVI NAČIN ČUVANJA ZA KOJI NISTE ZNALI Berba i sušenje belog luka, a za ovaj recept morate da čekate 25 dana da odstoji

BizPortal/Agroklub | 09:32 | 08.06.22 Biz info

Prvi znak zrenja je pojava sušenja vrhova listova.

Pixabay

Bliži se vreme berbe belog luka. Jesenji ili ozimi biće prvi spreman za čupanje, a uskoro i prolećni. Prvi znak zrenja je pojava sušenja vrhova listova. Stabljike će se početi polegati kod nekih sorti, dok će kod drugih ostati čvrste i uspravne.

Kako bi bili sigurni da je pravi termin za čupanje glavica, najbolje je da izvadimo jednu i uverimo se u čvrstoću ovojnih listova. Nije dobro da zreo luk ostavite u zemlji, posebno ako padne kiša. Tada se ovojni listovi raspadaju, a glavice su podložne ispadanju čenova i truljenju.

Sušenje je neophodno

Prilikom vađenja treba voditi računa da ga ne oštetimo. Najbolje je posao obaviti u jutarnjim časovima kada ustane rosa. Tada ćete imati dan za sušenje. Suvišnu zemlju očistiti rukama i ne lupati glavice, jer ih možemo oštetiti i nagnječiti što će ubrzati pojavu truljenja. Stabljike i listovi se ostavljaju kako bi hranljive materije iz njih prešle u glavicu. To će omogućiti kvalitetnije dozrevanje i one će se duže čuvati.

Iskopani luk se suši na mestu s dobrom ventilacijom oko sedmicu dana. Kada se glavice osuše, obavlja se uklanjanje stabljike i listova i prikraćivanje korena. Prilikom rezanja stabljika ostavlja se deo dužine maksimalno do 10 centimetara, a najčešće oko dva. Koren se prikraćuje na dužinu od tri milimetra do 1,5 centimetra.

Čuvanje belog luka

Za skladištenje je potrebno odabrati suv prostor s dobrom ventilacijom. Kratkotrajno ga možemo čuvati na temperaturi od 16 do 20 stepeni, a za dugotrajno je neophodna temperatura od dva do četiri stepena Celzijusa. Bez obzira na temperaturu, vlaga ne sme da prelazi maksimalnih 80 odsto.

Najbolje se čuvaju krupne, suve i zrele glavice, pa zbog toga prvo potrošite sitnije.

Neprijatelj belog luka su vlaga i negativne temperature. Kad je visoka vlaga, dolazi do pojave truljenja.

U slučaju da ne odrežete stabljike, možete uplesti pletenice koje ćete obesiti na suvo mesto. U jednoj pletenici je optimalno da ima 15 glavica.

Čuvanje se obavlja u šupljim vrećicama, najlonskim čarapama ili u plitkim gajbicama, najbolje drvenim. Između slojeva možemo posuti suvu piljevinu ili staviti papir.

Možemo ga čuvati i u staklenim teglama slažući redove glavica između kojih posipamo brašno, so ili pepeo koji će upijati eventualnu vlagu i sprečiti da se proces truljenja proširi s jedne glavice na druge. Na dno tegle pospemo dva centimetra matrijala kojega koristimo.

Kiseli beli luk

On se može i konzervirati kiseljenjem. Za ovaj recept biće vam potrebna teglica od 250 mililitara, 170 grama očišćenog belog luka, grančica timijana, dve grančice ruzmarina, pola kašičice soli, pola kašičice šećera, oko 80 mililitara jabukovog sirćeta i malo vrele vode.

Kako bi ubrzali čišćenje, potrebno je čenove koje smo odvojili potopiti u toplu vodu pola sata. Voda ne sme biti vrela, samo malo topla. Njena uloga je da nakvasi omotač kako bi se lakše skinuo. Nije potrebno da skuvamo luk.

Čenovima belog luka napunite pola teglice, ubacite grančicu timijana i nadopunite do vrha ostatkom luka. Dodajte so i šećer, a zatim ukrštenim grančicama učvrstite beli luk na vrhu. Prelijte sirćetom dve trećine teglice i do vrha nadopunite vodom. U zavisnosti od ukusa, količina sirćeta se može smanjiti, ali se dodaje i malo limunske kiseline. Dobro zatvorite poklopcem.

Teglicu čuvajte na hladnom mestu gde nema direktnih sunčevih zraka i povremeno je protresite kako bi se šećer i so rastvorili. Posle 25 dana možete konzumirati, a kada jednom otvorite teglicu, čuvajte je u frižideru.