NOVA 32 PROJEKTA KOJA ĆE PROMENITI MNOGO STVARI Navodnjavamo samo 3 odsto poljoprivrednih površina

Pomoćnik direktora za tehničke poslove Javnog vodoprivrednog preduzeća Vode Vojvodine Igor Kolaković rekao je da je od tih 27 projekata u prvoj fazi realizacije završeno 11 i još jedan projekat iz druge faze, a da je još 15 projekata iz druge faze u toku.

Srbijavode grade i završavaju tri sistema navodnjavanja, u Čačku za navodnjavanje 600 hektara, drugi u Topoli i treći u Pančevačkom ritu, koji će biti završeni do kraja 2022.

Takođe, priprema se tehnička dokumentacija i biće raspisan tender u naredna dva meseca za navodnjavanje resavske doline u okolini Svilajnca za oko 1.100 hektara, a i biće izgrađen i sistem za navodnjavanje negotinske nizije.

Paralelno s tim završava se izrada Strategije navodnjavanja i odvodnjavanja u saradnji sa Svetskom bankom i Programom za hranu UN FAO, koja bi trebalo da pokaže na koji način treba razvijati sistem melioracije u Srbiji.

– Iz sredstava Abu Dabi fonda trenutno finansiramo na teritoriji Vojvodine 16 projekata vrednosti 25 miliona evra, a u prvoj fazi je sa 14 miliona evra završeno 11 projekata. Kada sve bude gotovo imaćemo mogućnost za navodnjavanje dodatnih 100.000 hektara – rekao je Kolaković.

Na pitanje da li će biti dovoljno vode da bi se ovi projekti realizovali, Kolaković je odgovorio potvrdno.

– Pre izvođenja radova urađena je projektno-tehnička dokumentacija koja je sagledala stanje kanala na područjima na kojima se rade projekti i ona je pokazala da su postojeći kanali funkcionalni, a novi koji će biti izgrađeni omogućiće te dodatne površine za navodnjavanje, koje su izuzetno bitne u ovo doba kada imamo sve izraženije klimatske promene sa sve većim sušama – ocenio je Kolaković.

Naučni savetnik Instituta za zemljište Radmila Pivić je izjavila da se, prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji navodnjava svega oko 52.500 hektara, najviše sistemom orošavanja, zatim sistemom kap po kap i gravitacionim navodnjavanjem iz otvorenih kanala.

– Najviše se navodnjavaju oranice i bašte, a zatim voćnjaci. S tim da treba naglasiti da se poljoprivredne površine u Srbiji navodnjavaju na svega oko tri odsto, što je relativno malo u odnosu na evropski prosek – rekla je Pivićeva.

Dodala je da se, ipak, u poslednje vreme ide ka povećanju tih površina, ali da će za to biti potrebno vremena i da se utvrde raspoložive količine kvalitetne vode, s obzirom da je to jedan od bitnih uslova za realizaciju navodnjavanja.

– Voda mora biti odgovarajućeg kvaliteta, što naš Institut radi kroz projekte sa Ministarstvom ili kroz projekte koje radimo za potrebe korisnika koji primenjuju navodnjavanje. Ispitujemo vodu i u odnosu na sadržaj određenih parametara dajemo preporuke o tome da li je odgovarajućeg kvaliteta, jer kod sistema kap po kap može doći do zapušavanja kapaljki, što će onemogućiti meru koju treba primeniti – upozorava Pivićeva.

Ona je objasnila da su naše vode poznate po veoma visokom sadržaju kalcijum-karbonata koji je jedan od uzročnika začepljenja kapaljki, što uzrokuje probleme i dodatne troškove.

Pivićeva je naglasila da se završava izrada Strategije navodnjavanja i dovodnjavanja koje stručnjaci u Srbiji rade u saradnji sa Ministarstvom, Svetskom bankom i organizacijom FAO UN, a njena primena počeće 2024. godine.

– Strategija će dati smernice kako povećati površine pod zalivnim sistemima. Najbitnija je količina vode kojom raspolažemo, jer ukoliko nje nema u tom slučaju će i ova mera biti ograničena – napominje Pivićeva.

Navela je da je to naročito važni u uslovima klimatskih promena.

– One su vrlo značajne jer zahtevaju određivanje zalivnih normi. Moraju se obraditi parametri klime koji upućuju na zaključak da je količina padavina manja, a temperature više u odnosu na prethodni period, što govori da voda koja nam je na raspolaganju za navodnjavanje generalno može da nedostaje – rekla je Pivićeva.

Ona je navela kako je i tokom prethodnih dekada bilo velikih vrućina, kao 2007. kada je u Beogradu zabeležena temperatura od 43,7 stepeni.