ZAŠTO SE STABLA VOĆAKA SUŠE ŠIROM SRBIJE? Mnogi vide požuteo list, pa pomisle „bolest“ – uzroci su potpuno drugačiji i jako opasni

BizPortal/D. Stefanović | 13:54 | 27.07.22 Biz info

Stručnjaci procenjuju da je usled nepovoljnih okonosti došlo i do smanjenog prinsa.

Pixabay.com/manfredrichter

Promena klime, koja je kod nas sve sličnija onoj pustinjskoj, uticala je na sve vrste voćki. Visoke temperature i suša nisu oštetile samo lišće nego i stabla.

Kako nam je objasnio Nebojša Đinović, agronom i vlasnik kompanije Superior Seeds, postoje tri glavna razloga zašto se stabla voćki suše.

Glavnog krivca možemo naći u vrućem vetru koji je obeležio ovu godinu. Kako kaže naš sagovornik, strujanje vazduha u kombinaciji sa visokim temperaturama na biljku deluje kao da smo uključili fen, pa se tako prvo suše listovi zatim i stabla voćki.

– Obilaskom terena došli smo do nekoliko zaključaka. Glavni problem jesu klimatske promene, visoke temperature i nedostatak padavina prave veliki problem svim vrstama voća. Naravno ako se samo površinski ošteti biljka, i samo listovi postanu žuti, ona može da se oporavi – rekao je Đinović.

Svaka grupa voća ima svoja pravila (ne)navodnjavanja, a kada je reč o bobičastom voću ono zahteva konstantan kontakt sa vodom.

– Neke voćke, kao što su malina, kupina, borovnice, navodnjavaju se intezivno. Njima je neophodna velika količina vode, ali to ovog leta nije dovoljno da se voće pravilno razvije, zbog izuzetno visokih temperatura. Prvu promenu možemo da primetimo na listu biljke, on promeni boju. Mnogi dignu uzbunu, da je biljku napala neka bolest, čim vide da je list druge boje, ali u 99,9 odsto slučajeva to nije razlog – zaključio je Đinović.

Dodaje i da na tropskim temperaturama gotovo je nemoguće da bilo šta napadne biljku. Bolesti su malo „zahtevnije“ nego što se misli, njima je neophodna temperatura od oko 25 stepeni i malo veća vlažnost vazduha.

Tri glavna razloga zašto se stabla suše

Ne možemo uvek da krivimo prirodu i klimatske promene, nekada dolazi i do problema sa agro tehnikom, a uzroka je mnogo.

– Možda i najčešći problem sušenja voćki jeste nepravilno navodnjavanje. Uglavnom je to neki tehnički razlog, da li je možda miš nagrizao cev i voda ne dolazi do biljke, ili se prosto zapuši infrastruktura za navodnjavanje i voda ne dolazi do stabljike, tako da je veoma važno da se proveri da li je sistem za navodnjavanje ispravan – objasnio je Đinović.

Kako smo saznali od našeg sagovornika, dešava se i da biljka nije dovoljno navodnjavana, mada dosta ređe. Pre nego što se krene sa uzgojom određenog voća, proizvođači se edukuju o nezi biljke koju žele da gaje. Tako da se sve prilagodi toj sorti, da li se navodnjava, kako i koliko…

Još ređi razlog sušenja voćki, može se naći u prebujnosti biljaka. Đinović ističe, da često dunja bude ta čije se grane zapletu, pa vremenom zbog suše dolazi do pucanja njenih grana koje nismo u mogućnosti da vidimo i saniramo.

Posledice visokih temperatura i suša

Glavna posledica visokih temperatura i suša jeste manji prinos, što donosi ogromnu finansijsku štetu proizvođačima voća. Profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, Zoran Keserović je potvrdio gubitak velikog dela prinosa ove godine.

– Suše će uticati na smanjenje prinosa od 10 do 15 procenata, što je veliki udeo od ukupnih 1,5 miliona tona, a to je značajan gubitak – ističe Keserović.

Postoje i biljke koje su veoma otporne na sušu, kao što je na primer suncokret, koji će imati sasvim solidan rod ove godine. Prema pretpostavkama, po hektaru dobiće se oko tri tone suncokreta, što bi značilo da će ukupan prinos biti oko 700.000 tona, ali i da se soja i kukuruz neće moći pohvaliti impozantnim brojkama.