NIJE NJUJORK, NI SINGAPUR Ovaj grad boji najviše milijardera, a nekada su se bavili samo ribarenjem

BizPortal | 12:43 | 13.04.22 Biz info

Kineska silicijumska dolina.

Pixabay

Pre tri godine, američki preduzetnik Raj Osval otputovao je u kineski grad Šenžen u ime klijenta. Bio je toliko njime impresioniran da je tu ostao i osnovao sopstvenu tehnološku kompaniju.

– Ne možete naći previše drugih gradova u Kini ili širom Azije koji zaista prihvataju inovacije kao što to čini Šenžen – rekao je Osval, upoređujući svoje preseljenje tamo iz Kalifornije sa odlukom svog oca 1970-ih da napusti Indiju kako bi mogao da nastavi studije i karijeru u Sjedinjenim Američkim Državama.

Osval je opisao Šenžen, grad od 17,5 miliona stanovnika, kao mesto ispunjeno mladalačkim optimizmom.

Nekadašnje ribarsko selo, sada tehnološko središte poznato kao kineska Silicijumska dolina, pridružilo se Pekingu i Šangaju. Sada se smatra jednim od tri najveća grada na svetu za milijardere, po prvi put ove godine ispred Njujorka, prenosi Bizlife.

Prema Hurun Global Rich listi, godišnjoj rang-listi koju je sastavila privatna kompanija sa sedištem u Šangaju, Peking je dom najvećem broju milijardera na svetu kojih je 144. Potom sledi Šangaj sa 121. U Šenženu ima 113 milijardera, dok ih je u Njujorku 110. London se nalazi na petom mestu sa 101 milijarderom.

Odakle je pošao i kuda ide

Rastuća koncentracija bogatstva nije novost za ljude u Šenženu, koji je od prošle godine dobio osam milijardera.

– To je više kao poziv za buđenje za ostatak sveta – rekao je Rupert Hugeverf, predsednik i glavni istraživač „Hurun Reporta“, kompanije koja stoji iza liste.

Iako rangiranje može da varira, on je rekao da sve veći broj milijardera u Šenženu odražava „megatrend“ kojim će privući više mladih preduzetnika u grad narednih godina.

– To je značajan pokazatelj odakle je Šenžen pošao i kuda ide – rekao je on.

Uspon Šenžena počeo je 1980. godine, kada je proglašen prvom specijalnom ekonomskom zonom Kine kao deo „reforme i otvaranja“ zemlje pod tadašnjim liderom Deng Sjaopingom. To je omogućilo gradu da eksperimentiše sa tržišnim kapitalizmom u nastojanju da privuče strane investicije. Od 1979. do 2021. bruto domaći proizvod Šenžena porastao je sa manje od 28 miliona dolara na skoro 475 milijardi dolara.

Danas je grad dom nekim od najvećih kineskih tehnoloških kompanija, uključujući telekomunikacionog giganta „Huawei“ i internet konglomerat Tencent. Prošle godine je u Šenženu osnovano 2.500 novih državno priznatih visokotehnoloških kompanija, čime je ukupan broj porastao na 17.000, prema podacima lokalne vlade.

Atraktivan zbog velikog broja mladih

Takođe, Šenžen je deo onoga što Kina naziva područjem Velikog zaliva, integrisanog ekonomskog i poslovnog čvorišta. Cilj je da poveže Šenžen sa osam drugih gradova u provinciji Guangdong sa kineskim teritorijama Hongkong i Makao.

Heng Čen, vanredni profesor ekonomije na Univerzitetu u Hongkongu, rekao je da je zamah Šenžena potpomognut dobrodošlicom za preduzetnike.

– Struktura stanovništva je još uvek veoma mlada u poređenju sa drugim supergradovima ili gradovima prvog reda u Kini, tako da je to jedan od razloga zašto je to veoma atraktivno mesto – rekao je on.

Pored toga, vladini zvaničnici u Šenženu „ulažu mnogo resursa, finansijskih sredstava da privuku vrhunske talente iz ostatka sveta“.

Grad se takođe suočio sa velikim izazovima tokom pandemije koronavirusa, posebno poslednjih nedelja dok se Kina bori sa najgorom epidemijom u poslednje dve godine. Vladina strategija nulte tolerancije oslanja se na zatvaranje granica, masovna testiranja i stroga zatvaranja. Ograničenja su izazvala kašnjenja u fabrikama u Šenženu, kao i u njegovoj luci, jednoj od najvećih na svetu.

Nudi i poreske olakšice

Tokom jednonedeljnog zatvaranja u Šenženu prošlog meseca, vlasti su dale Apple dobavljaču „Foxconn Technology Group“ dozvolu da ponovo pokrene neke proizvodne operacije koristeći sistem „zatvorene petlje“ koji je zahtevao da zaposleni ostanu na lokaciji.

Uprkos finansijskim pritiscima pandemije, kineska ekonomija je nastavila da raste „delimično zato što su kineski gradovi veoma fleksibilni“, rekao je Šang Džin Vei, profesor ekonomije na Columbia Business School i bivši glavni ekonomista Azijske razvojne banke.

Vei je takođe rekao da Šenžen nudi povoljne politike za visokotehnološke kompanije, kao što su poreske olakšice.

Prema izveštaju Hurun Global Richa, od 14. januara u svetu je bio 3.381 milijarder, što je neto povećanje od 153 u odnosu na prošlu godinu, a njihovo ukupno bogatstvo poraslo je četiri procenta, na 15,2 triliona dolara. Od toga ih je 1.133 u Kini, a 716 u SAD. Kina je nadmašila SAD po broju milijardera u 2016. godini.