NIJE NI POČEO SA RADOM, A VEĆ SE GASI? Severni tok 2 podnosi zahtev za stečaj

BizPortal | 14:27 | 01.03.22 Biz info

Ekonomske sankcije protiv Rusije uzimaju danak.

Youtube printscreen/ The B1M

Švajcarska kompanija Severni tok 2 AG, koja je izgradila istoimeni gasovod od Rusije do Nemačke, razmatra podnošenje zahteva za stečaj, izveštava Rojters pozivajući se na dva neimenovana izvora upoznata sa situacijom. Ova loša vest stigla je posle objave da Operater gasovoda „Severni tok 2”, sa sedištem u švajcarskom kantonu Cug, otpušta sve svoje zaposlene, što je potvrdio i Gi Parmelin, ministar privrede Švajcarske, koji je rekao je da je otpušteno 140 zaposlenih iz te firme.

Podsetimo, SAD su uvele prošle nedelje sankcije kompaniji Severni tok 2 AG nakon što je Rusija priznala dva otcepljena regiona u istočnoj Ukrajini i pokrenule vojnu operaciju u toj zemlji, izazivajući talas ekonomskih sankcija Zapada.

Kompanija Severni tok 2 AG, registrovana u Švajcarskoj i u vlasništvu ruskog državnog gasnog giganta Gasprom, završila je prošle godine izgradnju gasovoda vrednog 11 milijardi dolara koji je trebalo da udvostruči kapacitet isporuka gasa iz Rusije u Nemačku.

Dva izvora, koji su za Rojters govorili pod uslovom anonimnosti jer su razgovori o potencijalnom stečaju poverljivi, rekli su da kompanija Severni tok 2 AG radi sa finansijskim savetnikom na otplati nekih svojih finansijskih obaveza kako bi formalno mogla da započne stečajni postupak pred švajcarskim sudom već ove nedelje. Iz kompanije nisu odgovorili na zahtev Rojtersa za komentarom, a iz Gasproma su odbili da komentarišu.

Gasovod dužine 1.230 km nije počeo sa komercijalnim radom, pošto se čekalo na dobijanje dozvole od nemačkih regulatora, koji je prošle nedelje stavilo suspendovao proces sertifikacije zbog eskalacije ukrajinske krize.

Osim Gasproma, iza projekta gasovoda Severni tok 2 stoje i nemačke kompanije Uniper i Vinteršel, francuski Anži, britanski Šel i austrijski OMV. U njegovu izgradnju uloženo je 11 milijardi dolara.

Gasovod je trebalo da diverzifikuje snabdevanje Evrope energijom, ali je i pre rata u Ukrajini naišao na protivljenje Vašingtona, a i unutar same Evropske unije. Protivnici tog projekta tvrdili su da će on povećati zavisnost Evrope od snabdevanja gasom iz Rusije i da će lišiti tranzitnih taksi Ukrajinu, preko koje ide drugi ruski gasovod.