NEMCI TRUJU ČITAVU DRŽAVU, DECA OBOLJEVAJU OD LEUKEMIJE Zagađuju zemljište Argentine pesticidom i zarađuju milijarde

BizPortal | 09:13 | 29.08.22 Biz info

Tragedija koja traje.

Foto: Shutterstock

„Brate, šta se događa, zašto se ne probudiš?

Oni zagađuju tvoju hranu i poslužuju ti je na sto

Ja ne mogu da podnesem da deci Argentine

Serviraju doručak od glifosata i pesticida.

Ja ti zato kaže i pevam: Monsanto, nosi se odavde!“

Pesma argentinske rock grupe Perro Verde stara je gotovo deset godina, a pevao ju je i slavni pevač Manu Čao, ali Norma Herera je više baš i ne čuje često. Ova Argentinka je učinila sve što je u ljudskoj moći da herbicide poput glifosata izbaci iz Argentine, ali to je pomalo postala borba protiv vetrenjača, piše Dojče Vele.

Ona kaže:

– Glifosat se sve više zabranjuje u celom svetu, ali ovde ga i dalje obilato raspršuju. U stvari, upotreba ovog pesticida takođe bi trebalo da bude potpuno zabranjena u EU do kraja 2023. godine.

– Mnogi komšije su umrle poslednjih godina, a ljudi i danas umiru od raka. Ono što kompanije za proizvodnju soje ovde rade nije ništa drugo nego ekocid!

Herera je jedna od „Majki Ituzaingoa“, koje su se okupile pre 20 godina kada su se u okrugu Kordoba, drugom po veličini gradu u Argentini odjednom pojavila tri slučaja oboljenja od leukemije. Uključujući i Norminu ćerku. Samo nekoliko koraka od njene kuće: polja soje veličine nekoliko fudbsalskim igrališta koja su danonoćno iz vazduha prskana herbicidima.

– Kada smo počeli da protestujemo pre 20 godina, govorili su nam da smo lude domaćice kojima je sredstvo za čišćenje udarilo u glavu. A kada je ovde ispitana voda koja izlazi iz slavine, znali smo da se trujemo: pronašli su koktel sulfata, teških metala, arsena i olova.

Gotovo niko nije bio pošteđen u Ituzaingou, svaka porodica može da svedoči o slučajevima leukemije, bolesti štitnjače ili astme, oštećenja bubrega, neurodermatitisa ili pobačaja. Na kraju krajeva, Herera i majke izborile su se na sudu za to da pesticidi smeju da se prskaju samo na udaljenosti od dva i po kilometra od stambenih zgrada.

Dvojica muškaraca završila su čak i u zatvoru zbog prskanja glifosata po komšiluku. Ali to je pirova pobeda, jer i dalje svake godine 200 miliona litara herbicida i pesticida završi na argentinskim poljima soje. Argentina je zemlja sa najvećom potrošnjom glifosata po glavi stanovnika na svetu. Najveći korisnici ove situacije i jeftine soje su nemački proizvođači mesa, čija se stoka velikim delom hrani sojom iz Argentine.

– Šta bih poručila Nemcima? Svaki farmer koji odavde kupuje soju za ishranu svojih svinja radi nepopravljivu štetu. Što više soje kupuju u Nemačkoj, to se više proizvodi ovde. Ali uglavnom su krive vlade i multinacionalne kompanije koje brine samo jedna stvari: profit – kaže Norma Herrera.

Ko želi da zna kako globalno stoje stvari sa upotrebom herbicida i pesticida, treba zaviriti u takozvani Atlas pesticida 2022. Rezultat ovog istraživanja je poražavajući: u poslednjih dvanaest meseci širom sveta upotrebljene su veće količine pesticida nego ikada pre. Broj ljudi pogođenih trovanjem svake godine popeo se na 385 miliona, a materije poput glifosata definisane su kao jedan od glavnih uzroka izumiranja mnogih biljnih i životinjskih vrsta.

Inka Devic je savetnica je za međunarodnu prehrambenu politiku u zadužbini Hajnrih Bel, koja je, zajedno s organizacijama za očuvanje prirode kao što su BUND i PAN Nemačka, objavila izveštaj o pesticidima. Ona kaže:

– Otrovni pesticidi koji nisu autorizovani ili odobreni u Evropskoj uniji još uvek smeju da se izvoze, što uzrokuje ove dvostruke standarde u zemljama globalnog juga.“

Glavni profiteri su nemački hemijski divovi Bayer i BASF, koji zajedno sa kineskom Syngenta Group i Kortevom iz SAD-a drže 70 odsto svetskog tržišta. Unosan posao: oko polovine godišnjeg prometa nemačkih kompanija ostvareno je prodajom pesticida. U 2020. prodaja Bayera u ovom segmentu iznosila je 9,8 a kod BASF-a 5,5 milijardi evra.

– Bayer i BASF postupaju u skladu sa nadležnim nacionalnim zakonima i njima je to dovoljno. Ali u mnogim zemljama propisi su mnogo blaži nego u EU-u. A tamo gde postoji veća verovatnoća da će se izdati dozvole, tamo se izvozi. A to se posebno odnosi na zemlje Latinske Amerike“, kaže Devic.

Do sada ne postoji neki međunarodni sporazum o smanjenju upotrebe pesticida poput glifosata, koje je Svetska zdravstvena organizacija klasifikovala kao „verovatno kancerogen“. Zasad je, ako ništa drugo, zahtev za njemačkom zabranom izvoza ušao u koalicioni sporazum aktuelne socijaldemokratsko-zeleno-liberalne vlade.

Sada je na ministru poljoprivrede Cemu Ozdemiru iz stranke Zelenih da to progura.

– Na nivou Evrospke unije, nova strategija o hemikalijama trebalo bi da izričito zabrani dvostruke standarde i reguliše rukovanje opasnim materijama“, kaže Inka Devic.

– Ali još uvek nije jasno na koje se pesticide to odnosi. Francuska je jedina zemlja u Evropi koja ima zakon o izvozu koji sada stupa na snagu. I nemačka savezna vlada je sada dužna da to uradi.“