NEMA POTREBE PRAVITI ZALIHE Imamo alternativne kanale snabdevanja

BizPortal/RTS | 09:13 | 25.02.22 Biz info

Srbija ima dovoljno svog žita, a biće i energenata. Ne treba praviti zalihe jer se lako mogu pronaći alternative za proizvode.

Pixabay

Posle vesti da je Rusija pokrenula vojnu akciju u Ukrajini cena nafte od juče je skočila na skoro 104 dolara za barel. Porasla je i cena prirodnog gasa – za 4,7 odsto, kao i cena zlata koja iznosi 1942 dolara za uncu. Na maksimumu je i cena sirove američke nafte, čak 97,40 dolara, najviše od avgusta 2014. godine.

Sve trgovinske aktivnosti na moskovskoj berzi su obustavljene, jer su rublja i cene akcija pali na donje granice koje je berza postavila. Talasaju se i cene na tržištu hrane.

Kako će se svetska previranja odraziti na srpsku ekonomiju i ima li razloga da brinemo da li će doći do novih poskupljenja i nestašica energenata ili hrane? Privredna komora Srbije formiraće danas specijalizovani krizni tim i otvoriti krizni kol centar za hitno rešavanje problema privrednika i ekonomskih posledica, uzrokovanih krizom u Ukrajini.

Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize u Privrednoj komori objasnio je da će se formirati pomoć našim kompanijama koje sarađuju sa tržištem Ukrajine, kako bi se našao načan da im se pomogne što se tiče uvoza i izvoza robe, slično poput pomoći na početku pandemije.

– Imamo oko 700 kompanija koje izvoze u Rusiju, 850 miliona evra izvoza, a 150 miliona evra u Ukrajinu što je dosta manje – rekao je Stanić.

Prema njegovim rečima, zbog situacije u Ukrajini je neizvestan izvoz u tu zemlju, što za Rusiju trenutno nije slučaj, ali zbog pada rublje, cena naše robe će porasti, odnosno neće biti konkurentna.

– Nismo očekivali ovakav razvoj političke situacije, ali kad imamo ovakvo stanje onda reaguju cene i enegenata i hrane – naveo je Stanić dodajući da postoji trend inflatornog pritiska i zbog tranzicije ka zelenoj energiji, rast potreba za hranom, a ovaj događaj je povezan i sa energentima i sa hranom.

Privredna komora Srbije Bojan Stanić — Youtube.com/RTS Oko Zvanični kanal/Printscreen

Ukrajina i Rusija su veliki izvoznici žita

Iz Ukrajine najviše uvozimo rudu gvožđa.

– Imamo rast cene nafte od 2014. godine. Međutim, kada imamo ograničene cene nekih proizvoda, a cene sirovina za te proizvode rastu, onda se to odražava na privredu – kazao je Stanić.

Stanić je rekao da iz Ukrajine najviše uvozimo rudu gvožđu, Železara u Smederevu zavisi od rude iz Ukrajine tako da u slučaju prekida saradnje morala bi da se traže alternativna rešenja.

– Sa mnogim državama ekonomski odnosi su posledica političkih odnosa – rekao je on.

Što se Srbije tiče, napomenuo je da je ona gotovo samodovoljna u proizvodnji žitarica i da to neće biti problem u ovoj krizi, ali energenti su problem.

Međutim, ne veruje da će doći do nestašice energenata, ali se porast cene može očekivati, pa se može očekivati i povećanje ostalih cena zbog toga.

Prema njegovim rečima, inflacija je 8,2 odsto za januar, a kada imamo inflaciju onda je to opšti porast cena, koji će se videti u energentima, hrani, građevinskom materijalu.

Kaže da nema potrebe praviti zalihe, jer se lako mogu naći altrnative za proizvode.

Ovo nije događaj kao na početku pandemije, kada je došlo do prekida lanca snabdevanja – istakao je Stanić.