NASTAVAK RADOVA NA „AUTOPUTU ZA STRUJU” Potpisivanje ugovora za kapitalni projekat, Transbalkanski koridor

BizPortal | 09:33 | 23.01.23 Biz info

Za bolje i ekonomičnije snabdevanje energijom.

Foto: Shutterstock

Ugovor o donaciji za realizaciju četvrte sekcije Transbalkanskog koridora (zovu ga i „Autoput za struju”) za prenos električne energije biće potpisan danas u Beogradu sa Nemačkom razvojnom bankom KfW. Ovo je kapitalni projekat kojim se Srbija povezuje sa zemljama u okruženju što će nam obezbediti veću sigurnost u snabdevanju, odnosno više kvalitetnije struje dostupne u svakom trenutku. Taj prenosni sistem zameniće zastarelu mrežu, smanjiti kvarove i troškove rada i održavanja.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović, tokom jučerašnjeg razgovora sa ambasadorom Italije u Beogradu Lukom Gorijem, istakla je da je ovaj projekat usko povezan sa tom zemljom.

– Kroz izgradnju, rekonstrukciju i dogradnju naše prenosne mreže, nakon realizacije pojekta i zadovoljavanja svih regulatornih uslova, Srbija će se povezati podvodnim kablom iz Italije, preko Crne Gore – rekla je ministarka. – Rekonstrukcija prenosne mreže realizuje se uz značajnu podršku partnera iz Evropske unije.

Govoreći o Transbalkanskom koridoru, direktorka „Elektromreža Srbije“ (EMS) Jelena Matejić nedavno je istakla da je to projekat od nacionalnog, ali i transnacionalnog značaja.

– On je konektovan na kabl koji ide od Italije do crnogorskog obalskog dela, pod Jadranskim morem je, zatim se nastavlja kao nadzemna prenosna mreža do granice sa Srbijom – objasnila je Matejićeva. – Potom prelazi preko teritorije naše zemlje i spaja se sa Rumunijom, sa daljim uticajem na Ukrajinu i Moldaviju. U pitanju su dostizanja velikih dodatnih kapaciteta u elektroenergetskoj mreži.

Prema njenim rečima, to znači brže, bolje, stabilnije i kvalitetnije snabdevanje električnom energijom u regionalnom smislu. Ona je navela da je uspešno završena druga faza projekta, a da predstoje još dve.

– Osim donacija i kredita, obezbedili smo i sredstva za realizaciju treće sekcije, od Obrenovca do Bajine Bašte, koja treba da bude u funkciji 2024, a poslednja sekcija u 2027. godini – istakla je direktorka EMS. – Ovo su neverovatne dužine, prolazimo kroz teško pristupačne zone. Imamo još jednu korist, menjamo mrežu 220 kilovolti napona, koja je zastarela u odnosu na novu 400-kilovoltnu mrežu.

Ona je istakla da je za Brisel ovaj projekat veoma važan. Početkom decembra je evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji obišao EMS i tom prilikom istakao da će zahvaljujući Transbalkanskom koridoru dva puta brže moći da se obavlja trgovina električnom energijom između Srbije i EU. Projekat je vredan oko 200 miliona evra, a EU ulaže 31 milion bespovratnih sredstava. Realizaciju pomaže i Republika Nemačka i Nemačka razvojna banka donacijama i povoljnim kreditima.