Smanjenje prinosa na američke državne dužničke hartije, pad bruto domaćeg prozvoda SAD od 1,5 posto u prvom kvartalu, i oprezne izjave pojedinih zvaničnika FED-a ove nedelje, podigli su procene da je jačanje dolara, utemeljeno na agresivnom povećanju kamatnih stopa, za sada možda zaustavljeno.
Dolarski indeks, koji meri vrednost dolara u odnosu na korpu šest glavnih valuta, pao je na 101,43 poena prvi put od 25. aprila, izveštava Rojters.
Na nedeljnom nivou je u padu od 1,3 procenta, što predstavlja najveći sedmični pad od prve nedelje februara. Dolarski indeks je početkom maja dostigao najviši nivo u skoro dve decenije iznad 105 poena, ali se od tada povukao pod pritiskom slabih ekonomskih podataka.
Zapisnik sa majskog sastanka FED-a, objavljen ove nedelje, pokazuje da većina zvaničnika centralne banke SAD smatra da bi povećanje od 50 baznih poena na sastancima u junu i julu bilo prikladno, pri čemu mnogi kažu da bi tako velika povećanja u ranoj fazi stvorila prostor za pauziranje podizanja kamata kasnije tokom godine, kako bi se procenili efekti pooštravanja monetarne politike.
Najveći dobitnik od slabljenja dolara je evro, ali je i njegov zamajac rasta zastao jer investitori smatraju da je njegov sadašnji kurs već dostigao u najvećoj meri ukalkulisana očekivanja od najavljenog povećanja kamatnih stopa Evropske centralne banke, prenosi Blic.
Jedinstvena valuta evrozone je prema američkom rivalu nakratko porasla na jednomesečni maksimum od 1,0765 dolara, dok se britanska funta drži čvrsto na nivou od 1,2666 dolara.
Rast apetita investitora za ulaganjem u rizičnu imovinu nije pomogao bitkoinu, koji je pao danas za 1,62 procenta na oko 28.710 dolara, nastavljajući ovonedeljni silazni trend sa psihološki važnog nivoa od 30.000 dolara
