MALI STOČARI U KRIZI Iako je cena svinjskog mesa duplo poskupela proizvođači imaju jedan veliki problem

BizPortal/Euronews | 16:21 | 04.08.22 Biz info

Potrošači sve češće na stolu imaju uvoznu svinjetinu .

pixabay.com/borevina

Nakon što je Vlada Srbije uredbom ograničila cenu svinjskog buta, plećke, svinjskog vrata i slabine sa kostima, reagovali su i proizvođači i prodavci mesa. Dok stočari najavljuju da će tražiti hitan sastanak sa predsednikom Srbije, jer se i po aktuelnoj ceni od 260 dinara po kilogramu žive vage, farme gase, pojedini veliki proizvođači, koji imaju zatvoren krug od njive do trpeze, ocenjuju da situacija u svinjarstvu nikad nije bila bolja.

Profesor Poljoprivrednog fakulteta i vlasnik jedne ogledne farme svinja Vitomir Vidović kaže da su u najvećem problemu oni koji su gajili krmače, jer je cena svinja oscilirala i u Evropi. Prvo su, kako priča za Euronews Srbija, Kinezi uveli blokadu uvoza iz Nemačke i pojavio se višak mesa u Evropi, zbog čega je cena pala. Ipak, ljudi u Evropi su, kako navodi, sačuvali i krmače i radna mesta, a domaći farmeri su poklali na hiljade krmača.

„Ostali smo sa negde između 160.000 i 200.000, što znači da nemamo ni 20 do 30 odsto mesa iz sopstvene proizvodnje. Ako se nastavi ovaj trend da uvozimo prasad iz Evrope i da čuvamo radna mesta španskim, poljskim, holandskim, nemačkim i belgijskim farmerima, naša će se radna mesta gasiti. Mislim da smo izgubili desetinu hiljada radnih mesta, ali se to ne vidi jer su ljudi na selu“, smatra Vidović.

Cena svinja žive vage otišla je skoro duplo gore u odnosu na početak godine, bila je oko 135, a sada je i više od 260 dinara, ali su pojedini proizvođači i dalje u teškoj poziciji.

„Oni koji su preživeli sad vraćaju gubitke, ali oni koji su imali krmače su gubili od 5.000 do 8.000 po jednom tovljeniku. Desiće se da će fabrike stočne hrane, da će klanice, morati da grade svoje farme ili će uvoziti prasad kao što je sadašnji trend, a u tom slučaju ćemo onda imati meso koje će imati evropsku cenu“, kaže Vidović.

Vlada Srbije usvojila je 28. jula Uredbu o ograničenju visine cena osnovnih životnih namirnica, kojom je dozvoljeno poskupljenje svinjskog mesa, ali je cene ograničila na maksimalni iznos i utvrđen je i maksimalni nivo proizvodjačkih cena i marži. Cena svinjskog mesa sa buta sredinom jula ograničena je na 709 dinara, a sada je 750 dinara, cena mesa sa plećke je bila 699 dinara, a sada je 738 dinara, dok je meso od svinjskog vrata i krmenadla koštalo 595 dinara, a sada je korigovano na 659 dinara.

Male farme se gase, velike se šire

Na mestu nekadašnje farme u Hrtkovcima, „Mistral komerc“ je osnovao novu 2020. godine, na početku perioda koji stočari nazivaju kulminacijom teškog stanja u svinjarstvu u Srbiji. Počela je širenjem afričke kuge svinja u Evropi, zbog čega o bio sigurnosti na ovoj farmi posebno vode računa. Krizu je produbila pandemija korona virusa i smanjena potrošnja mesa, a do vrhunca je dovelo poskupljenje stočne hrane.

„I mi smo bili u jako lošoj poziciji. Pošto je farma relativno nova, životinje su iz uvoza, visoko produktivne, visoki zdravstveni status, pa imamo male gubitke, a visoku proizvodnju, pa se tu negde snalazimo sa tom lošom cenom. Verujem da je na manje proizvođače koji ne mogu da izdrže te loše periode mnogo teže uticalo nego na nas“, kaže Vladislav Višnjić, rukovodilac proizvodnje na farmi Mistral komerc u Hrtkovcima.

Ova farma, sa 750 krmača, odnosno deset hiljada životinja spada u srednje. Stanje na tržištu, koje je, pričaju, početkom godine bilo izuzetno teško, počelo je da se popravlja od uvođenja obaveznog obeležavanja domaćih proizvoda u radnjama. Vladina uredba o ograničenju cene svinjskog mesa na njih nije mnogo uticala, jer je prodajna cena, za razliku od pre pola godine, kažu, sada dobra. Ipak, mnoštvo malih farmi u međuvremenu je prestalo da postoji.

„To je možda nekih oko 30 posto. U principu, oni koji nemaju sopstvenu proizvodnju prasadi, koji moraju da kupuju prasad iz uvoza i koji moraju da finansiraju svu tu proizvodnju direktno. Znači, da plate prase, da plate stočnu hranu koja je u poslednjih nekoliko meseci dostigla nivoe koji nisu zabeleženi, oni su u velikom problemu“, napominje Višnjić.

Milenko Đurđević, vlasnik Industrije mesa Đurđević kaže da ne zna ko je u protekle dve godine zatvorio farmu, ali napominje da zna koliko je njih otvorilo nove.

„Mi smo se proširili. Sami farmeri treba da budu prezadovoljni sa ovom cenom. Ako neko treba da se žali, to treba da se žale kupci, jer bukvalno meso nam je sada možda najskuplje u regionu“, smatra Đurđević.

Tako situaciju u svinjarstvu u Srbiji vidi vlasnik jedne od velikih kompanija u mesnoj industriji. Oni imaju zatvoren krug – od proizvodnje žitarica, preko sopstevnih farmi, klanice i pakovanja mesa. Vladinom uredbom nisu bili zadovoljni, jer nije obuhvatala cenu pakovanja, pa su zajedno sa trgovinskim lancima pisali nadležnim ministarstvima i uredba je izmenjena, a maksimalna dozvoljena cena povećana.

„Ako uzmemo poslednjih deset godina celokupnog sistema, mislim da je ova godina takva da svi treba da budemo zadovoljni“, kaže Đurđević.

Vladislav Višnjić, međutim, ističe da je u odnosu na pre desetak godina broj krmača drastično smanjen.

„Neki podaci od pre deset i više godina kažu da smo imali oko milion krmača. Sad smo na oko 200.000, opet prema nekoj slobodnoj proceni, a to je ogromno smanjenje. Takav tempo vodi ka opstanku velikih, ali nestanku malih farmi“, ukazuje Višnjić.