KRIZA U UKRAJINI MENJA POLJOPRIVREDU U SRBIJI Jedna uljarica ove godine biće naročito profitabilna

BizPortal/RTS | 08:26 | 11.04.22 Biz info

Zbog krize sve veći broj poljoprivrednika odlučuje se da napusti uzgoj žitarica.

pixabay.com/Zonc_Photos

Ovog proleća u Srbiji će biti zasejano oko dva miliona hektara. Najveću površinu zauzeće, tradicionalno, kukuruz – oko 950.000 hektara, što je oko 70.000 hektara manje nego prošle godine. Zbog dobre cene, ali i problema u Rusiji i Ukrajini, koje su velike žitnice, ratari će više sejati uljarice – soju i suncokret.

Na imanju Jelene Bjelice sve je spremno za setvu suncokreta. „Nabavili smo sav repromaterijal, oko 250-300 jutara ćemo posejati. U odnosu na prošlu godine nešto je više, s obzirom da je cena suncokreta veća, odlučili smo da veće površine zasejemo suncokretom“, kaže Jelena Bjelica.

Prema najavama domaćih poljoprivrednika, suncokret bi mogao da zauzme oko 250.000 hektara, tridesetak hiljada hektara više nego lane. Procenjuje se da bi zbog ratnih sukoba u Ukrajini proizvodnja suncokreta u toj zemlji mogla da padne na najniži nivo u poslednjih 13 godina – na oko 4,3 miliona hektara, za trećinu manje nego prošle godine.

– Ove godine će uljarice biti interesantnije od kukuruza, pre svega, zbog izostanka robe iz Ukrajine i Rusije, jer oni su odgovorni za 80 odsto svetske proizvodnje suncokreta, ali i zbog manjih ulaganja koja su neophodna kada je u pitanju setva suncokreta i soje u odnosu na kukuruz – kaže Sunčica Savović, direktor Udruženja Žita Srbije.

Računica pokazuje da su ulaganja u hektar kukuruza oko 1.000 evra, dok se na istoj površini suncokret seje za 600 do 700 evra.

Istovremeno, suncokret je manje zahtevna biljka i uspeva i na nešto lošijem zemljištu, ali je, kako stručnjaci posebno upozoravaju, ne treba sejati dve godine zaredom na istoj parceli.

– Suncokret, kada je reč o plodoredu, trebalo bi da dođe na svaku 5-6 godinu na istu parcelu. U regionu Srednjeg Banata je to obično svake treće godine što nije uvek za preporuku, pogotovo sada kada imamo različite hibride u kombinacijama – kaže Zorica Rajačić iz Poljoprivredne stručne službe u Zrenjaninu.

Smatra da proizvođači treba dobro da razmisle ukoliko povećavaju površine sa suncokretom, da to ne bude, kako kaže, na drugu godinu jer time mogu da naprave problem za ostale useve.

– Ponovljena setva u dvogodišnjem ciklusu nije dobra, jer takvim načinom gajenja vi iscrpljujete zemljište i dolazi do prenamnoženja korova koji je tipičan za taj usev, prenamnoženja bolesti, štetočina. Planskim razdvajanjem biljnih vrsta u tropoljnom sistemu vi razdvajate korovsku sinoziju i tako smanjujete i njihovu učestalost u određenom usevu, što je za nas bitno da se protiv korova štitimo na pravi način, tj. mehaničkim načinom i pravilnim plodoredom – kaže Ljubiša Kolarić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

Najbolje je, kažu stručnjaci, da suncokret bude predusev pšenici, a da se nakon pšenice na toj parceli nađe kukuruz. Suncokret se u Srbiji seje u Vojvodini, Pomoravlju, Mačvi i Stigu.