KRIZA SA HRANOM POSTAJE SVE TEŽA Zbog ratnih dešavanja u Ukrajini preti pojava gladi

BizPortal/Novosti | 10:07 | 12.04.22 Biz info

Analitičari ističu da je cena hrane u ovom memomentu skuplja nego za vreme početka Drugog svetskog rata.

pixabay.com/sulox32

Rusija je podigla porez na izvoz pšenice, premašujući prvi put brojku od 100 dolara po toni, a povećala je ovu taksu i za ječam i za kukuruz.

Kako ocenjuju stručnjaci, tim potezom Ruska Federacija destimuliše i drži pod kontrolom plasiranje žitarica na druga tržišta i obezbeđuje više novca za državnu kasu. Sukob u Ukrajini doveo je do tektonskih poremećaja na tržištu hrane u svetu, što će, kako navode, dalje da gura inflaciju. Cene osnovnih sirovina beleže rekorde od Drugog svetskog rata. Najveći udar pretrpeće mnogoljudne i siromašnije zemlje, poput afričkih i nekih azijskih.

Rusko Ministarstvo poljoprivrede povećalo je izvoznu taksu za pšenicu na 101,4 dolara po toni, od 13. do 19. aprila. Za ječam i kukuruz taj porez je podignut na 75,4 i 70,6 dolara. Prema rečima Aleksandra Korbuta, potpredsednika Ruskog žitnog saveza, izvozne carine ruskog žita će verovatno rasti. Pomoćnik Sektora za strateške analize PKS Bojan Stanić objašnjava da je porasla cena žitarica, a sa povećanjem poreza na izvoz, Rusija će obezbediti više novca za svoj budžet.

– S druge strane, to je i strateška mera, jer na taj način kontroliše svoje rezerve. Krizna situacija na tržištu žitarica gura inflaciju. Najveći udar će pretpreti mnogoljudne i siromašnije zemlje, poput afričkih i azijskih, koje su zavisne od uvoza. To znači porast troškova za stanovništvo i rizik od socijalnih nemira usled porasta cena – kaže Stanić.

Te zemlje su, kako navodi, već bile pogođene tokom pandemije, a posledice krize u Ukrajini će uticati na pojavu gladi. On ističe da će razvijene zemlje, poput članica EU, bolje proći, jer imaju svoju proizvodnju.

Agroekonomista Milan Prostran navodi da je povećanje izvozne takse instrument kojim se u spoljno-trgovinskoj razmeni destimuliše i drži pod kontrolom izvoz.

– Kriza u Ukrajini dovodi do tektonskih poremećaja u sektoru bilansa hrane u svetu. Posledica nedostatka žitarica na globalnom tržištu odražava se na poskupljenja. Ovakve cene nisu zabeležene od Drugog svetskog rata za osnovne sirovine – kaže Prostran.

Rusija, kako navodi, veći prihod ostvaruje od izvoza žitarica, nego oružja. On ukazuje da je ta zemlja nekada bila veliki uvoznik žitarica, ali je od 2014. godine ogroman kapital uložila i neverovatno unapredila poljoprivredu, kako bi imala dovoljno hrane. Ukrajinski zamenik ministra poljoprivrede Taras Visocki rekao je u ponedeljak da setva prolećnih useva u toj zemlji može ove godine da dostigne nivo od 80 odsto površina pre rata ako se očiste mine u severnim regionima. Međutim, nije izneo nikakvu prognozu o žetvi za 2022. ili izgledima za izvoz. Prema njegovim rečima, Ukrajina će moći da obezbedi snabdevenost hranom čak i ako površine pod prolećnim usevima budu manje.

– Ako prema planu zasejemo 70 odsto, onda će 30 do 40 procenata biti za domaću potrošnju, a izvesne količine i za izvoz – kazao je ministar.