KOSTOLAC I JASIKOVO SU DOBAR POČETAK Srbija ima odlične uslove za gradnju vetroelektrana – Bizportal otkriva najbolje lokacije
Shutterstock
Vetroelektrane su budućnost sveta, pomoću kojih će ušteda električne energije biti na mnogo veća.
Jedno od rešenja za smanjenje emitovanja štetnih gasova, ali i za unapređenje energetske efikasnosti, predstavlja ulaganje u sisteme koji koriste obnovljivu energiju, poput vetra, vode i sunca. U tim izvorima, Srbija ima ozbiljan potencijal.
Krajem godine najavljena je izgradnja prve vetrolektrane smeštene u Kostolcu, koja će biti samo jedna u nizu važnih projekata koji doprinose uštedi električne energije, ali i primer za sve buduće projekte te vrste. Pored Kostolca, opština Majdanpek stavila je na rani javni uvid plan detaljne regulacije područja Jasikovo na teritoriji opštine Majdanpek, u nameri da se na tom području iskoristi maksimalni energetski potencijal vetra izgradnjom vetroelektrane.
Prema rečima Željka Markovića, lidera za sektor energetike i resursa u Dilojtu Srbija, Srbija ima solidan potencijal u vetru koji se kreće oko 30 odsto kapaciteta, što znači da otprilike jednu trećinu godine turbine na vetroparkovima rade punom instalisanom snagom. U razgovoru za Bizportal objasnio je da je shodno kapacitetu vetra i vetroparkova, adekvatna i njihova proizvodnja obnovljive energije.
Ima li još prostora za razvijanje vetroparkova?
Marković najavljuje je i dalje projekte pored onih započetih, koji predstavljaju prekretnicu kada je reč o zelenoj energiji.
– Najpovoljnije lokacije za vetroelektrane su u Južnom Banatu, u delu oko Dunava, sa obe strane. Elektroprivreda Srbije već radi na jednom vetroparku jačine 66 megavata u Kostolcu, a na kostolačkom ostrvu se planira dalje proširenje i dodatna izgradnja vetroelekrana – rekao je on.
Dodao je da Srbiju posle toga očekuje i izradnja baterijskih skladišta, kao i da se potencijalno razmišlja o projektu Đerdap 3 na granici sa rumunskom granicom, i da takav objekat možemo da očekujemo posle 2030. godine, jer je neophodno postizanje saglasnosti i sa rumunskom stranom.
Kada je reč o potencijalu i uštedi obnovljive energije, Marković dodaje i činjenicu da otprilike jedan megavat koji se proizvede iz instalisane snage iz vetroelektrana menja dva, dva i po, megavata u energiji koja se proizvede preko solarnih sistema. Kao i da smo u odnosu na Evropu bolji i bogatiji, jer imamo veći potencijal i bolje insolacije, pa je izgradnja i dalje širenje solarnih i vetro sistema prirodnija stvar.
– Pored potencijala u solarnim i vetropark sistemima, imamo i vodnog bogatstva. U našoj zemlji nisu svi vodni potencijali iskorišćeni. Sada videmo i projekat reverzibilne elekrane u Bistrici koji treba da se razradi, kao i projekti na Moravi, odnosno hidrosistem Zapadna Morava. Takođe, potencijal leži i na većim rekama, a kada govorimo o vodnom potencijalu misli se na malo veće hidroelektrane. U tim pravcima je EPS i najavio da će se kretati, upravo ka što većoj proizvodnji obnovljive energije.
Imajući u vidu da se Srbija obavezala da se zaključno sa 2050. godinom eliminiše emisija ugljen dioksida neophodna je intezivna i kvalitetna izgradnja.
– Moramo da se okrećemo zelenog energiji, kao i eliminaciji ugljen dioksida zaključno sa 2050. godinom. Trideset godina nije dugačak period u elektroenergetici, imajući u vodu da izgradnja takvih projekata iziskuje mnogo vremena. U takvim relacijama taj period ne predstavlja mnogo vremena, ali je svakako važno što smo počeli time da se bavimo – zaključuje je Željko Marković za Bizportal.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
Možda vas zanima
Najnovije iz rubrike
VREMENSKA PROGNOZA
Beograd
Novi sad
Kursna lista
Kriptovalute
Preporuka
