ULOŽITE U NJIVE, MORA DA SE ISPLATI Srbiji treba 1.000.000 hektara sadnica – a jesen je savršena za odličan početak

BizPortal/D. Stefanović | 13:08 | 12.09.22 Biz info

Jedno je sigurno - nećemo biti gladni.

Shutterstock/VisualArtStudio

Suša je ove godine pogodila sve poljoprivredne useve. I jasno je da će leta i suše biti sve češći, s obzirom na globalno zagrevanje, pa će i poljoprivrednici, pre svih, morati da se prilagode novim klimatskim uslovima.

Pravo pitanje glasi – šta saditi u ovim vremenskim uslovima, a da se poljoprivrednicima što više isplati.

Prema pisanju medija, poljoprivrednici koji su zasadili krompir se hvale da imaju pune ruke posla. Proizvođači su svom prinosu obezbedili tržište, bar krompira uvek treba na trpezi, i gotovo su sigurni da su imali još posađenih njiva, da bi se sve prodalo, s obzirom na to kolika je potražnja.

Upitali smo Milana Prostrana, stručnjaka za poljoprivredu i agroekonomskog analitičara, koju poljoprivrednu kulturu poljoprivrednici treba da zasade, kako bi im se rad i veliko ulaganje isplatilo.

– Jako je teško posavetovati bilo koga, s obzirom da se vremenski uslovi menjaju iz nedelje u nedelju, a ne iz sezone u sezonu. Pored klime na koju ne možemo utičemo, tu je i svetska kriza velikih razmera kao jedna velika nepoznanica koja će doneti mnoge (negativne) novine i mali kapital – objašnjava Prostran za Bizportal.

Bez obzira na situaciju na svetu, poljoprivrednici moraju da daju sve od sebe da njihove poljoprivredne kulture uspeju, kako bi zadovoljili potražnju. Prostran kaže da su svi prinosi ove godine bili sasvim korektni, neki nešto više, neki manje, ali zadvoljavajući s obzirom na mnoge okolnosti.

– Moje mišljenje je da treba zasaditi što više sadnica na jesen, ona nikada nije omanula. Kada govorimo o brojkama, Srbija bi trebala da ima 100.000 hektara uljane repice, pšenice i do 600.000 hektara, ali ne treba zaboraviti na ječam, raž i ovas, koji donose mnogo prinosa, kao i lucerku i detelinu, koje su neophodne za ishranu naše stoke – rekao je Prostran.

Prema procenama agroekonomskog analitičara, Srbija treba da ima milion hekara sadnica ukupno. Naravno, lako je reći šta sve treba da se uradi i koliko čega mora da ima, pa samim tim celokupan prinos zavisi od mnogo faktora, cene goriva koja je na tržištu izuzetno nestabilna. Tu je i đubrivo bez koga se ne može, te ga ima, te ga nema, sa takođe promenljivim cenama, a tu je obrada zemlje, koliko će poljoprivrednici biti u mogućnosti da pripreme zemlju za setvu.

Kada se sve to oduzme, ostaje novac koji je namenjen za sađanje poljoprivrednih kultura. Ali koliko para toliko i muzike, tako i u ovom poslu, u zavisnosti od finansijskih sredstava na koje ratari mogu da se oslone, toliko će moći da poseju – nekada više, nekada manje.

Prostran napominje da prolećni usevi znaju biti znatno riskantni, jer iziskuju konstantno angažovanje i hitre odluke pri praćenju vremenskih uslova.

– Kada govorimo o prolećnim usevima, javljaju se mnoga pitanja. Da li je bilo dosta vlage prethodne zime? Da li posejati malo ranije ili kasnije? Koje hibride izabrati? – objašnjava naš sagovornik.

Kada se sve sabere i oduzme, Prostran kaže da nećemo biti gladni, ali da cenovno ne možemo da znamo šta nas čeka.