KO JE SADIO ŠLJIVU, KOCKAO SE OVE GODINE? Ako cena bude manja od 50 dinara gubitak je neminovan

BizPortal | 13:36 | 18.05.22 Biz info

Sve zbog drastičnog poskupljenja troškova proizvodnje.

pixabay.com/pixel2013

Poučeni prošlogodišnjim iskustvom kada je jak grad zahvatio najveći deo teritorije opštine Blace i desetkovao rod šljiva, voćari iz tog kraja još ne žele da prognoziraju kakva će biti ovogodišnja berba. Ono što sa sigurnošću mogu da kažu je da će biti u gubitku ukoliko otkupna cena šljiva bude manja od 60 ili 50 dinara po kilogramu, zbog drastičnog poskupljenja troškova proizvodnje.

Na području opštine Blace, koja ima oko 10.000 stanovnika, gotovo da nema domaćinstva koje nema šljivik, a podaci govore da Blačani na oko 2.000 hektara zemljišta uzgajaju oko pet miliona stabala tog voća. Nažalost, jula prošle godine, grad je u pojedinim selima toliko uništio rod, da berbe nije ni bilo.

Nedostatak padavina

Stručni saradnik za poljoprivredu u ovoj opštini Bojan Nikolić rekao je za Agroklub da su vremenske prilike ovog proleća pogodovale voćnjacima, ne samo šljivama, ali da je pitanje kako će podneti ovaj sušni period, naročito ukoliko se period bez kiše bude značajno produžio.

– Šljive, kao i ostale voćne vrste, sada se nalaze u fazi intenzivnog porasta ploda. Voće je još u dobroj fazi, ali su mu tokom maja izuzetno neophodne padavine – rekao je Nikolić.

On je kazao da pojedini voćari nisu bili u mogućnosti da primene pune agrotehničke mere zbog visokih cena, naročito mineralnog đubriva, ali i goriva i zaštitnih sredstava. Dodao je da poskupljenja nisu u procentima, već su cene nekoliko puta povećane.

– To će uticati na rodnost, a možda i na kvalitet ploda ove godine, ali ukoliko se u voćnjaku jednu ili dve sezone ne primenjuju agrotehničke mere, ti zasadi će stagnirati i biće potrebno tri do pet godina da bi se, uz primenu maksimalnih mera, oporavili.

Za pokrivanje troškova duplirana cena roda

Prema njegovim rečima, prinosi šljiva na području blačke opštine, u zavisnosti od starosti zasada, kreću se od 20 pa do 80 kilograma ili čak do 100 kilograma po stablu, dok prosek po hektaru iznosi od 15 tona pa naviše, a na pojedinim parcelama i preko 20 tona.

– Otkupna cena šljiva prošle godine se kretala od 20 do 40 dinara i proizvođači su, generalno gledano, tom cenom bili zadovoljni. Ove godine morala bi da bude značajno veća, čak i duplo veća, da bi mogli da pokriju troškove proizvodnje i ostvare malu zaradu – istakao je naš sagovornik.

Kako je kazao, dobre otkupne cene direktno utiču i na interesovanje voćara za sadnju novih voćnjaka, a dodao je, na području opštine Blace postoji trend povećanja zasada šljiva.

– Poslednjih desetak godina imamo i trend povećanja preradnih kapaciteta, povećanja broja sušara i hladnjača, što omogućuje da se 60 do 70 odsto roda sa područja opštine upravo ovde i preradi u suve šljive ili rakiju. Ostatak odlazi na preradu u hladnjače i sušare koje se nalaze u Zapadnoj Srbiji – rekao je naš sagovornik.

Zapadnoevropsko tržište

Krajnji kupci šljiva iz ovog kraja, dodao je, uglavnom se nalaze na zapadnoevropskom tržištu, tako da će otkupna cena, nezavisno od rasta troškova proizvodnje, umnogome zavisiti od ponude i tražnje na tom tržištu.

– Imamo nekoliko ozbiljnijih prerađivača koji izvoze na zapadnoevropsko tržište. Takođe imamo i desetak sela sa područja Blaca i nekoliko sa područja Brusa i Kuršumlije koja su dobila sertifikate za organsku proizvodnju šljiva i imaju ugovore o izvozu u zemlje zapadne Evrope – izjavio je Nikolić.

Prema njegovim rečima, kupci suvih šljiva koje se prerade i pakuju u hladnjačama i sušarama na području zapadne Srbije, uglavnom su takođe zapadnoevropske zemlje.