KIŠA JE KONAČNO PALA, ALI STRAH JE I DALJE TU Ukoliko se padavine ne nastave napraviće veliki problem – moguć najgori danak na usevima

BizPortal/T. Đ. | 14:01 | 22.08.22 Biz info

Nije suša jedini problem.

Shutterstock

Sile prirode napravile su nezavidnu sitaciju sa neumoljivim sušama po celom svetu, ali i nedostatak neophodnih padavina kako bi zemljište obezbedilo dovoljno hrane. Brojke svedoče da su ovogodišnje padavine u Srbiji manje u proseku za oko 200 litara u odnosu na prošlu sezonu, a krajnji ishod toga je velika briga za osnovne životne namirnice.

Kiša je proteklog vikenda konačno pala, ali nažalost nije uspela da umanji danak onoga što je suša napravila do sad.

Kakva je situacija na terenu, kakva su očekivanja, ali i šta je ono zbog čega bi mogli da strahujemo ukoliko se ne budu nastavaile padavine za Bizportal objasnio je agroekonomista Milan Prostan.

– Ova kiša neče pomoći usevima koji su zasađeni u proleće jer su oni su uglavnom svoju vegetaciju završili. Berba suncokreta, ranog hibrida kukuruza uveliko je počela, a na mnogim poljima neće biti ni šta da se ubere. Kasni hibridi će kroz petnaestak dana početi da se beru, soja takođe. Kiša je ovog puta pomogla da visoke temperature ne uzimaju dalje danak i ovoga što je rodilo. Drugo, ona danas ima pre svega najveću vrednost da se zemljište raskvasi i omekša kako bi se na kvalitetan način počelo sa novom poljoprivrednom godinom 2022/2023. – započinje Milan Prostran za Bizportal.

Agroekonomista ističe važnost padavina kako bi sav jesenji zeleniš rodio u dovoljnoj količini, ali i kako bi Srbija imala dovoljnu količinu pšenice.

– Kiša i dalje može da pomogne povrću, kupusu, brokoliju, karfiolu, odnosno svim vrstama koje se uzgajaju na otvorenom. Najviše padavina proteklih dana zabaleženo je u Sremu, Mačvi, Bačkoj, dok je na jugu nešto slabije – oko 30 litara, što je svakako dovoljna količina koja će pomoći i vodostajima na rekama u našoj zemlji. Najvažnije padavine nas tek očekuju tokom septembra i oktobra jer je to udarni period za setvu pšenice koja bi trebalo da se obavi na više od 600, 700 hiljada hektara – ističe naš sagovornik.

Blagorodna kiša pomogla i stoki

Posledice dugotrajnog izostanka padavina značajno su uticale na rod velikog broja ratarske kulture, ali i na kvalitet trave kojom se prehranjuje stoka širom Srbije.

– Kiša koja je pala će pre svega omogućiti da sve uđe u njivu sa jesenjom setvom, a kako bi se bilo očekivale velike količine useva neophodno je da budu još kiše u narednom periodu. Ona je blagorodna bez obzira što ne može da utiče na useve čija je vegatacija gotovo pri kraju. Veliki problem usled nedostatka kiše jeste taj što su pašnjaci presušili, kako vodom, tako i travom. Srbija i dalje ima dosta stoke, po Pešteru, po mnogim planinskim delovima, pa je bitno da se trava oporavi kako bi se pašna ishrana produžila bar do polovine oktobra – jasan je Prostran.