KASNO MARKO DO BRISELA STIŽE Ministri Evrope imaju hitan sastanak – ali, šta su čekali do sada?

BizPortal/Stanko Stamenković | 15:25 | 02.05.22 Biz info

Dobro su se setili...

pixabay.com/mwitt1337

U politici, a posebno u ekonomiji i nabavci osnovnog, poput nafte i gasa, ne važi ona stara „nikad nije kasno”. Pogotovo jer je svet u nekoj vrsti delirijuma, izazvanog ratom u Ukrajini, i donekle paralisan nepromišljenim reakcijama sa svih strana planete.

Zato prilično čudi odluka da tek sada ministri energetike zemalja Evropske unije organizuju hitan sastanak, povodom zahteva Moskve da svim koji su joj uveli sankcije zatraži plaćanje u rubljama.

To je, u stvari, u redi, ali pitanje glasi – šta se čekalo do sada, kada je Putin taj zahtev uputio pre više mesec dana?

Problem je, najverovatnije, u samoj politici oko cele situacije u Ukrajini, to jest, stara boljka političara da uvek deluju lokalno, ne misleći na globalne posledice svojih odluka. I što je najgore, ne misleći čak ni na direktan uticaj u svojoj kući, to jest, kako će se to odraziti na njihove građana i glasače.

Zaobilaženje istine

Podsetimo, na samom startu rata u Ukrajini, većina evropskih političara, i onih koji su to doskora bili, poput Borisa Džonsona, premijera Velike Britanije, su rekli da će prvo zavrnuti slavinu na ruske energente, kako bi napravili štetu Rusima. Džonson je od početka bio najglasniji i najagresivniji u nastupu, pa je čak otišao i korak dalje, rekavši da će uložiti milijarde u nuklearne elektrane, kako bi pružio otpor Moskvi.

Teško je i pobrojati šta je u obilju izjava i pretnji izrečeno od tog sada već istorijskog 24. februara, kada je Putin krenuo na Ukrajinu. Zajednička im je, ipak, odluka da neće prihvatiti nijedan ultimatum koji se tiče ruskih energenata, odnosno da je već pokrenuta potraga za traženjem alternative, drugog izvora za naftu, gas i ugalj.

Zajednička je još jedna stvar – izgleda da niko od evropskih i svetskih političara, od nemačkog kancelara Olafa Štolca, do premijera Holandije, Marka Rutea, ne znaju kako to tačno da izvedu. Ili bar nisu jasno ponudili rešenje iz neminovne krize.

I možda im ne treba previše zameriti. Jer, do pre samo dva i po meseca, svet je izgledao sasvim drugačije, manje-više izlečen od korone, dok je su ruska nafta i gas, stabilno i bez prekida, tekle u svim smerovima.

Političari moraju brzo da reaguju, ali kako to izvesti kada niko još ne zna kuda je svet, uopšte, pošao. U takvom scenariju, pribegavaju moćnom oružju: zaobilaženju istine. Ili, još blaže rečeno, umirivanju građana uopštenim izjavama tipa „Važno je naglasiti da je sigurnost snabdevanja zagarantovana”, kako je to izjavio nemački ministar ekonomije Robert Habek.

Tako su vlasti Nemačke poručile da je Nemcima bolje da se obuku džempere, nego da se greju na, prezira dostojan, ruski gas. To možda bilo i podnošljivo, da predstavnici udruženja nemačke privrede preko Dojče Velea nisu upozorili da očekuju probleme kakvi nisu viđeni još od Drugog svetskog rata. Stradaće, rekli su, moćna nemačka industrija – ona koja se bavi hemijom, aluminijumom i čelikom.

Bez epohalnih rešenja

To je, otprilike, slika i prilika onog što se dežava u svim zemljama Evrope, koja se iz Rusije snabdeva sa 40 odsto gasa i 26 odsto nafte.

Pretnje su upućene, veliko „njet” plaćanju u rubljama je izrečeno, i šta sad?

U svetlu najsvežijih informacija, koje glase da je Rusija obustavila dotok gasa u Poljsku i Bugarsku, reklo bi se da je i vrhu Evrope jasno da se nešto konkretno, ipak, mora uraditi. Otuda i „hitan” sastanak.

Što se Rusije tiče, Sergej Lavrov, njihov ministar inostranih poslova, rekao je da neće trpeti krađu ruskog novca, to jest, neplaćanje energenata. On je još jednom naglasio da je potrošačima, koji su najviše na udaru sankcija, to sasvim svejedno. Jednostavno rečeno, pare su pare, važno je da gas stigne, platite u rubljama, šta ima veze? Sa čime bi se složio gotovo svaki građanin koji ima pametnija posla od visoke politike.

U svakom slučaju, biće veoma zanimljivo videti zaključke današnjeg sastanka ministara energetike u Evropske unije. Verovatno neće biti epohalnih rešenja, jer izvora je malo. Jasno je da brzo i lako ne mogu da nađu alternativu, jer bi to do sada već bilo rešeno.

A moraju da održe reč i ne pokleknu pred Rusima. Vrlo neprijatna situacija, koju će na svojoj koži, kao i uvek, osetiti pokorni građani Evrope, i pošteni radnici moćnih indutrija.

Najgluplje rešenje, ako se mora tako grubo reći, bi bio totalni rat, i u tome će se, valjda, svi složiti.