KAKO JE PUTIN (VEĆ) DOBIO ENERGETSKI RAT Ruski gas uveliko putuje na Istok – zar to nije ono što je Zapad i želeo?

BizPortal/S. Stamenković | 15:13 | 31.01.23 Biz info

Nelogičnosti koje najviše mogu da koštaju Evropu.

Foto: Shutterstock

Situacija sa sankcijama, kada dođe do kriznih događaja, kao što je rat u Ukrajini, uvek ima isti tok – zapadne zemlje nameću embargo, a onima kojima je embargo nametnut (u ovom slučaju, Rusija), pokušava da te sankcije mimoiđe, prevari, premosti i slično. Podsetimo, poslednja u nizu sankcija su one koje se tiče ograničenja cene ruske nafte i gasa, i po svemu sudeći, zvanična Moskva je, sa nekoliko pametnih poteza, uspela da reši ovaj problem u svoju korist. Čak je i Međunarodni monetarni fond (MMF), danas konstatovao da aktuelna, ograničena cena za rusku nafta od 60 dolara za onu koja stiže morskim putem, nema previše efekta, jer Rusi samo preusmeravaju energente u zemlje koje sankcije nisu uvele.

To je i ključna odluka koja je gotovo poništila efekat sankcija, a to je kazna za Vladimira Putina i Rusiju za rat u Ukrajini. No, krenimo redom.

Jedan od prvih poteza koje je Rusija povukla još na samom startu, kada su zapadne zemlje, u kojima je prednjačila Evropska unija i G7 (napiši imena zemalja), odlučile da kažu istorijsko „Ne” ruskim enegrentima, jeste da ih brzopotezno preusmeri te iste energente drugima. Tako je, još početkom februara prošle godine, dakle, i pre napada na Ukrajinu, Rusija potpisala dugoročni ugovor sa Kinom o izvozu deset milijardi kubnih metara gasa godišnje, i to preko rute „Daleki istok”. Sporazum je potpisan na period od 30 godina, što, jasno, daje i više nego dovoljno vremena zvaničnoj Moskvi da se pažljivo i detaljno pripremi za preusmeravanje svog gasa na istok. A plan je najverovatnije da se slični ugovori ponude i drugim zemljama Istoka.

Prema poslednjim izveštajima, u prošloj godini je tim putem Kini dostavljeno 15,5 milijardi kubnih metara i plan je da se vremenom samo povećava. I to nije sve. Podsetimo, u toku je i izgradnja gasovoda „Snaga Sibira 2” kroz Mongoliju, koji će imati kapacitet od 50 milijardi kubnih metara godišnje, o čemu uredno izveštavaju ruski mediji. Inače, brat-blizanac, gasovod „Snaga Sibira 1“, otvoren je 2019. godine i zahvaljujući svojoj poziciji na dalekom istoku Rusije, već uveliko opskrbljuje Kinu plavim gorivom.

Najzanimljivije je upravo to što je dogovor o drugom gasovodu ka Kini ugovaran u sam osvit rata u Ukrajini, o čemu je Glas Amerike pisao krajem januara prošle godine. Jednostavno rečeno, Putin je već imao plan da, bez obzira na odluke Evrope i Zapada, najunosniji posao svoje zemlje pomeri u drugom smeru, daleko od Evrope i propalog, a kasnije i sabotiranog gasovoda „Severni tok”.

– Ono što je najvažnije, to (Snaga Sibira 2) bi takođe spojilo rusku unutrašnju gasnu mrežu, povezujući Kinu sa istim gasnim poljima na ruskom poluostrvu Jamal koja snabdevaju Evropu – zabeležio je Glas Amerike.

Kada se sve sabere, jasno je da je, koliko god to bilo teško priznati, energetski rat koji tinja između Zapada i Rusije, Rusija za sada uporno dobija. A posebno kada se na sve pomenuto doda i to da, baš što se tiče gasa, Rusija intenzivno pravi dogovore sa Turskom oko saradnje na gradnji gasnog čvorišta u Istanbulu. Štaviše, pre nekoliko dana, ministar energetike Turske, Fatih Donmez, izjavio je za Al Džaziru da bi to čvorište moglo da proradi već u roku od godinu dana.

– Trenutno ne postoji čvorište za trgovinu gasom u Južnoj i Jugoistočnoj Evropi. Zemlje s kojima komuniciramo u pomenutim regionima podržavaju ovu ideju – rekao je Donmez. On je naveo da Turska godišnje troši oko 60 milijardi kubnih metara gasa, a da ostalih 40, koje može da prihvati njihov nacionalni sistem distribucije gasa, može da isporuči dalje za Evropu.

Turska je, da podsetimo i to, pokrenula radove na izgradnji rusko-turskog gasnog čvorišta za snabdevanje Evrope gasom na inicijativu Vladimira Putina u oktobru 2022. A tada je Putin izjavio da nije isključena ni izgradnja još jednog gasovoda.

Sasvim je jasno – Putinov cilj je da, dugoročno, Zapad Evrope ostane bez ruskih energenata, posebno gasa. Uostalom, to je i bio cilj samih sankcija, zar ne? Evropa bi trebalo da bude zadovoljna, ali, za sada, izgleda da jedino Putin zadovoljno trlja ruke.