JUNEĆI BUT JE PRAVI LUKSUZ, A ŠTA ĆE BITI SA SVINJETINOM Cena joj zamrznuta još malo, ali stručnjaci predviđaju loš scenario

Naš poznati agroekonomista Milan Prostran smatra da cene mesa više ne mogu da porastu, barem ne mnogo.

Mala potražnja…

– Mislim da prostora više nema jer potrošači ne mogu da plate dodatno poskupljenje. Džabe proizvođačima što zbog ekstremnih troškova proizvodnje pokušavaju da nešto zarade ili čak da samo smanje gubitak kada nema ko to da plati. Cene mogu gore, ali to će samo dodatno oboriti ionako malu potrošnju mesa kod nas – kaže Prostran.

Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije, kaže da se može očekivati poskupljenje svinjskog buta kada se ukine zamrzavanje cene, jer su manje kvalitetne druge kategorije svinjskog mesa, koje nisu bile pod režimom, poskupele.

– Ali da li će ostalo meso da poskupi, niko ne može da zna. Ono što je sigurno je da nas čekaju neizvesnost i turbulencije bar do kraja godine, jer dosad smo bili na rodu od prošle godine, a videćemo kakav će biti novi i kakve će biti prilike u svetu – napominje Budimović.

Rast od 35 odsto

Te cene su po prodavnicama, blago je reći neprijatne, a tek kada se pogleda koliko su skočile… Pre godinu dana kilogram junećeg buta bio je od 700 do 820 dinara, a danas je od 1.000 do 1.250, pokazuju podaci sajta Cenoteka.rs. To je rast od 35 odsto.

Kod svinjskog mesa, cena je skočila „samo“ 25 odsto, ali zbog toga što je već četiri meseca zamrznuta, pa je tako danas kilogram buta od 580 do 680 dinara, a bio je od 450 do 530. Ograničenje cene, kao i za šećer i suncokretovo ulje, ističe 28. juna.

Najmanje je poskupela piletina, koja kod nas nije ni izbliza tako skupa kao u regionu, gde je plaćaju kao i junetinu. Kilogram pilećeg filea je sa nivoa od 450 do 520 dinara doterao do 560 i 670 dinara, što je rast od 12 odsto.

Jedemo manje, i manje kvalitetno

Kao neko ko decenijama prati dešavanja na domaćem poljoprivrednom tržištu, Prostran kaže da situacija u stočarstvu odavno nije bila ovako loša. ali i da nema mogućnosti da se popravi u dogledno vreme.

– Sve dok su globalne stočne hrane ovakve, pre svega kukuruza, ne može se očekivati da troškovi uzgoja stoke i proizvodnje mesa padnu. Paritet bi trebalo da bude jedan kilogram svinje za deset kilograma kukuruza. To bi značilo da „živa vaga“ košta 350 dinara, a ne 220. koliko seljacima plaćaju sada, pa vi vidite u kolikom su oni minusu. A onda kada mesa nema, mi ga uvezemo i dodatno uništavamo stočni fond – objašnjava Prostran.

Domaćeg mesa će biti sve manje. a to znači i da će se građani hraniti sve nekvalitetnije. Prostran ukazuje da je Srbija još daleko od proseka s početaka devedestih godina prošlog veka, kada je potrošnja po stanovniku svih vrsta mesa bila 65 kilograma godišnje. U vreme sankcija je pala na 30, a danas se vratila na tek 50 kilograma.

– Tako se sada sa ovim cenama ljudi, uz to što kupuju manje, okreću i sve manje kvalitetnim vrstama mesa. Sa junetine, teletine i svinjetine na piletinu i prerađevine. Idemo ka tome da ubacimo meso u hranu „samo da zamiriše“. Naravno, nećemo ostati gladni, sad recimo ionako više sezonski koristimo povrće, a i veliki deo Srbije  i dalje gaji svinje za sopstvene potrebe, pa je na udaru cena mesa praktično samo gradsko stanovništvo – napominje naš sagovornik.

Prihvatljiva cena

Milan Prostran kaže da se moramo naviknuti na skupo meso bar u dogledno vreme i da se pad cene ne može očekivati sve dok ulazni troškovi hrane, energenata i đubriva, koje diktiraju globalno tržište i kriza, ne budu vraćeni na normalu.

– Sve dok cena kukuruzu ne padne na 20 dinara, a sada je 35, ne možete očekivati jeftino, ili bar jeftinije meso. A od toga smo, kako sada stvari stoje, prilično daleko – skeptičan je Prostran.

Ali, ističe Nenad Budimović, ma koliko bile cene inputa, mora se obezbediti da stočari rade sa profitom, jer to je posao bar jednako važan kao i svaki drugi.

– Cena tovljenika od 220 dinara za kilo je na granici da se ne posluje sa gubitkom. Moramo iskoristiti potencijal koji imamo u proizvodnji hrane, recimo kod svinja, gde je proizvodnja brža, ali taj rad mora farmerima da bude isplativ. A biće samo ako budemo pravili jeftiniju stočnu hranu. Vreme je da o tome mislimo i planiramo kakav će nam biti kraj godine – upozorava
Budimović.

Da se mora brinuti na vreme, pokazuje i poslednji izveštaj Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO). Indeks cena hrane FAO, koji prati mesečne promene međunarodnih cena u korpi prehrambenih proizvoda kojima se obično trguje, još uvek je za 23 odsto viši nego u maju 2021.

Cene žitarica u maju jesu porasle samo za 2,2 odsto u odnosu na prethodni mesec, ali je pšenica i sada za 56 odsto skuplja nego u maju 2021. godine.

Što se mesa tiče, globalne cene su dostigle nov istorijski maksimum, s rastom od 0,6 odsto u maju. Cene goveđeg mesa ostale su stabilne, svinjsko je pojeftinilo, a na zbirni rast je uticao oštar skok cena živinskog mesa, usled kontinuiranih poremećaja u lancu snabdevanja u Ukrajini i nedavnih slučajeva ptičjeg gripa, što je podstaklo potražnju u Evropi i na Bliskom istoku.