IZGLEDA JE MOGUĆA ČETVORODNEVNA RADNA NEDELJA Jedna zemlja u Evropi uvela ovo pravilo, sistem rada funkcioniše

BizPortal/euronews.rs | 12:07 | 27.11.22 Biz info

Da, moguće je.

Foto: Shutterstock/fizkes

Belgija je postala prva članica Evropske unije koja je zvanično uvela opciju četvorodnevne radne nedelje. Prema belgijskom modelu, radno vreme zaposlenih se neće značajno skratiti budući da će moći da biraju da li hoće da rade devet i po sati tokom četiri dana, ili osam sati pet dana nedeljno.

Ipak, nije Belgija ni jedina, ni prva zemlja na svetu koja pozdravlja ovaj novi sistem rada. Island je jedan od evropskih lidera po pitanju stvaranja novog sistema rada, a pilot-istraživanja se trenutno sprovode ili planiraju u Velikoj Britaniji, Španiji, Škotskoj, Velsu, na Novom Zelandu…

Različiti modeli skraćene radne nedelje

Za razliku od Belgije koja je pokušala da zadrži istu količinu radnih sati u nedelji, Island je još 2015. godine započeo najveće pilot-testiranje, radne nedelje od 35 sati. Studija je bila do te mere uspešna, da danas skoro 90 odsto radno aktivnog stanovništva radi skraćeno.

Istraživači su istakli da su radnici u skraćenoj radnoj nedelji manje bili pod stresom, a sindrom pregorevanja je postala ređa pojava. Međutim, nije svaka zemlja delila uspeh Islanda sa četvorodnevnom radnom nedeljom.

Takođe 2015. godine, i Švedska je htela da sprovede slično istraživanje u okviru kog bi zaposleni radili šest sati dnevno za istu platu. Jedini problem je bio što mnoge kompanije nisu htele da troše novac na takvo ispitivanje. Iako se test period pokazao veoma uspešnim u jednoj univerzitetskoj bolnici gde je čitavo medicinsko osoblje radilo šest sati dnevno, eksperiment je bio i široko kritikovan i nikada nije objavljen.

Sedam godina kasnije, deluje da je društvo, a i tržište, spremno za takvu promenu.

Kompanije u Velikoj Britaniji koje su sprovele šestomesečnu probnu radnu nedelju od četiri dana sada planiraju da ovu praksu učine stalnom, nakon što su eksperiment ocenile kao „izuzetno uspešan“. U ovoj zemlji radnici bi zarađivali isto, iako rade jedan dan manje.

U Škotskoj se očekuje da će vlada doneti preporuku da radno vreme bude skraćeno za 20 odsto, bez gubitka u naknadi, početkom 2023. godine. U Španiji se takođe priprema pilot ispitivanje, gde bi se tokom četvorodnevne radne nedelje na poslu provodila samo 32 sata. Na Novom Zelandu, 81 zaposleni u gigantu robe široke potrošnje Unilever trenutno učestvuje u jednogodišnjem probnom radu četvorodnevne radne nedelje sa punom platom.

Prema istraživanju sprovedenom u SAD, ogromnih 92 odsto američkih radnika podržava skraćenu radnu nedelju, čak iako bi to značio duži rad u toku dana. Anketirani zaposleni naveli su poboljšanje mentalnog zdravlja i povećanu produktivnost kao uočene koristi. Tri od četiri zaposlena (74 odsto) kažu da bi mogli da završe istu količinu posla za četiri dana, ali većina (72 odsto) kaže da bi morali da rade duže radnim danima da bi to uradili.Sve u svemu, čini se da četvorodnevna radna nedelja polako, ali sigurno dobija na snazi širom sveta, a koje će zemlje da usvoje taj sistem tek treba da vidimo.

Manje radnih sati za istu platu – izvodljivo?

Budući da je belgijski model jedan od rektih u ovkiru kog se skraćuje radna nedelja, ali ukupan broj radnih sati se ne menja značajno, nameće se pitanje, zašto i kako se kompanijama isplati da zaposlenom zadržu platu, a skrate radno vreme?

Pre svega, osmočasovni radni dan je praksa koja datira iz doba Industrijske revolucije, perioda, koji nije bio plagonaklon prema interesima radnika.

U to vreme, osmočasovni radni dan je bio progresivna politika stvorena da spreči da radnici „lome kičmu“ radeći i po 16 sati dnevno. Međutim, kako vreme odmiče, mnogi stručnjaci ukazuju na to da raditi osam sati nije uopšte idealno za ljude.

Nekoliko nedavnih studija je otkrilo da fokus i produktivnost radnika opadaju nakon otprilike pet sati, a britanska anketa iz 2019. godine pokazala je da se kancelarijski radnici osećaju produktivno samo oko pola dana, dok ostatak vremena provode pregledajući društvene mreže, spremajući čaj ili kafu, a neki od njih čak i traže drugi posao dok su na radnom mestu.

Istraživački rad sa Univerziteta Stenford u SAD iz 2014. kaže da je produktivnost radnika opala kada su radili više od 50 sati nedeljno, i to do mere u kojoj su oni koji rade 70 sati nedeljno, obavljali istu količinu posla kao oni koji rade 55 sati.

Zato deluje da možda nije idealno produžiti radni dan da bi se kratila radna nedelja. Pojedini psiholozi predlazu da bi šest umesto osam sati rada bio izvodljivija opcija za preduzeća, a da bi imao isti povoljan uticaj na zaposlene kao četvorodnevna radna nedelja.

Ipak, postoje i ona istraživanja koja ukazuju na to da produktivnost raste iako se samo radna nedelja skrati na četiri dana. U 2019. godini, tehnološki gigant Microsoft eksperimentisao je sa modelom nudeći zaposlenima trodnevne vikende tokom mesec dana.Ovaj potez je povećao produktivnost za 40 odsto i rezultirao efikasnijim radom.

Zemlje, poput Japana, podržavaju ove modele jer statisike pokazuju da prekomerni rad odnosi mnoge živote.