IZGARATE NA POSLU ILI KOD KUĆE Postoje 3 vrste burnout-a – postoje efikasna rešenja rešenja kako da se uspešno izborite sa “sagorevanjem“

BizPortal | 10:29 | 01.09.22 Biz info

S obzirom da ljudi ne izgaraju na potpuno isti način ili iz istih razloga, važno je identificirati tip sagorevanja s kojim se možda suočavate.

Shutterstock

Istraživanja pokazuju da ljudi ne izgaraju na potpuno isti način ili iz potpuno istih razloga. Zbog toga je važno identifikovati vrstu sagorevanja sa kojom se možda suočavate. Možda čak imate posla sa mešavinom jedne ili dve od ovih vrsta u isto vreme. Ovaj članak opisuje tri tipa sagorevanja — preopterećenje, nedovoljno izazova i zanemarivanje i pruža čitaocima znakove na koje treba obratiti pažnju i savete kako da prevaziđu svaki tip, piše portal manager.ba.

Odvojite trenutak da se setite osobe koja je izgorela. Verovatno zamišljate nekoga ko je preopterećen i preopterećen, davi se u višestrukim zahtevima i konkurentnim prioritetima.

Ali sagorevanje je mnogo nijansiranije od puke zauzetosti i umora.

Godinama se verovalo da na hronični stres na radnom mestu svi reaguju na isti način. Ali istraživanje je pokazalo da se sagorevanje manifestuje na različite načine u zavisnosti od radnog okruženja osobe, kao i njenih unutrašnjih resursa, uključujući posvećenost poslu i mehanizme suočavanja, piše portal Manager.ba.

Hajde da detaljnije pogledamo tri vrste sagorevanja i kako ih možete prevazići.

1. Preopterećenje

Izgaranje se javlja kada više radite da biste postigli uspeh, često nauštrb vašeg zdravlja i ličnog života. Ovo je vrsta opekotina koju većina ljudi poznaje, a takođe je i najčešća.

Izgaranje od prekomernog rada obično utiče na visoko posvećene zaposlene koji se osećaju obaveznim da rade neodrživim tempom. Kao rezultat toga, oni su dovedeni do tačke fizičke i mentalne iscrpljenosti.

Profesionalci sa sagorevanjem imaju tendenciju da se nose tako što izražavaju svoje emocije drugima (tj. žale se na to koliko su umorni i preopterećeni). Ovaj podtip takođe brzo skače u režim rešavanja problema, stvarajući više posla i odgovornosti za sebe, što samo povećava njihov stres.

Znaci na koje treba obratiti pažnju:
● Zanemarujete svoje potrebe ili lični život da biste ispunili poslovne zahteve

● Ulažete više nego što je zdravo u svoju posvećenost svojoj karijeri ili ambicijama

● Kompromitujete svoje blagostanje da biste postigli svoje ciljeve

Kako to rešiti:

Istraživači primećuju da je izlaz iz preopterećenja dvostruk. Prvo, važno je razviti jače veštine regulacije emocija, kao što su imenovanje i obrada vaših emocija i preoblikovanje negativnog samorazgovora. Na primer, verovanje da morate da radite sve vreme da biste bili uspešni, možete da preformulišete kao „uživanje u svom životu pomaže mi da postanem uspešniji“. Na kraju krajeva, odmor nije nagrada za uspeh. To je preduslov za izvođenje.

Drugo, ključno je odvojiti samopoštovanje od svog posla. Shodno tome, učenjem da drže određenu distancu od posla…, pišu istraživači Hesus Montero-Marin i Havijer Garsija-Kampajo, pojedinci bi mogli da izbegnu preterano angažovanje i spreče sagorevanje.

Nastojte da diverzifikujete svoj identitet – da stvorite samosloženost – ulažući u različite oblasti svog života van posla. Možete odlučiti da posvetite vreme svojoj ulozi supružnika, roditelja ili prijatelja.

2. Nije dovoljno izazovno

Možda ćete biti iznenađeni kada saznate da izgaranje može biti rezultat premalo činjenja. Izgorevanje pod izazovom može se smatrati suprotnim podtipom sagorevanja. Javlja se kada ste dosadni i nestimulisani svojim radom, što dovodi do nedostatka motivacije. Ljudi sa nedovoljnim sagorevanjem zbog izazova mogu se osećati potcenjenim i frustriranim jer njihovoj ulozi nedostaju prilike za učenje, prostor za rast ili smislena veza sa kolegama i vođstvom.

Radnici koji osećaju da su njihovi zadaci monotoni i neispunjavajući imaju tendenciju da izgube strast i postanu cinični i letargični. Oni se nose sa stresom zbog nedovoljnog izazova izbegavanjem – ometanjem, disocijacijom ili potiskivanjem misli (tj. govoreći sebi da „prestanu da razmišljaju o tome“).

Znaci na koje treba obratiti pažnju:
● Želeli biste da radite na zadacima i zadacima koji su izazovniji

● Osećate da vam posao ne nudi mogućnosti da razvijete svoje sposobnosti

● Osećate da vaša trenutna uloga ometa vašu sposobnost da napredujete i razvijate svoje talente

Kako to rešiti:

Kada ste demoralisani, može biti teško brinuti o mnogo čemu. Smanjite ulog jednostavnim istraživanjem svojih radoznalosti. Postavite cilj da naučite novu veštinu u narednih 30 dana da biste pokrenuli svoju motivaciju. Počnite od malog i nemojte se opterećivati. Možda provedete sat ili dva nedeljno učeći da kodirate ili provedete 20 minuta dnevno vežbajući novi jezik.

Korak ka nečemu što je zabavno i smisleno stvara zamajac zamaha koji vas može podići iz monotonije. Čak i ako ta veština nije direktno povezana sa vašim poslom, verovatno ćete otkriti da se pozitivna energija preliva kako bi ponovo ojačala vašu strast za poslom — ili inspirisala vašu karijeru da krene u novom pravcu.

Takođe možete pokušati da kreirate posao kako biste posao koji imate pretvorili u posao koji želite. Opet, mali koraci su ključni. Fokusiranje na postepene promene može dovesti do velikih rezultata.

3. Zanemarivanje

Konačni tip sagorevanja je potrošeni podtip. Ovo se takođe naziva sagorevanjem zbog zanemarivanja, jer može biti rezultat osećaja bespomoćnosti pred izazovima. Zanemarivanje sagorevanja nastaje kada vam na radnom mestu nije dato dovoljno strukture, smera ili smernica. Možda će vam biti teško da održite korak sa zahtevima ili se na neki drugi način osećate nesposobnim da ispunite očekivanja. Vremenom se zbog toga osećate nesposobno, frustrirano i nesigurno.

Izgoreli radnik se nosi sa naučenom bespomoćnošću, koja se javlja kada se osoba oseća nesposobnom da pronađe rešenja za teške situacije – čak i kada su dostupna. Drugim rečima, ljudi sa naučenom bespomoćnošću imaju tendenciju da se osećaju nesposobnim da naprave bilo kakvu pozitivnu promenu u svojim okolnostima. Drugim rečima, kada stvari ne idu svojim tokom na poslu, oni sa sagorevanjem zbog zanemarivanja postaju pasivni i prestaju da pokušavaju.

Znaci na koje treba obratiti pažnju:
● Prestajete da pokušavate kada situacije na poslu ne idu po planu

● Odustajete kao odgovor na prepreke ili neuspehe sa kojima se suočavate na poslu

● Osećate se demoralisano kada ustanete ujutru i morate da se suočite sa još jednim danom na poslu

Kako to rešiti:

Pronađite načine da povratite osećaj da vladate nad svojom ulogom. Pokušajte da napravite listu stvari koje vam nisu potrebne. Šta možete da skinete van svog tanjira davanjem spoljnih poslova, delegiranjem ili odlaganjem? Potražite obaveze koje zahtevaju da kažete „ne“ svima zajedno i usavršite veštinu postavljanja jačih granica. Odlično mesto za početak je identifikovanje situacija u kojima osećate intenzivna osećanja besa. Ovo je emocionalni signal da morate postaviti zdravije granice.

Takođe, razmislite o razgovoru sa svojim šefom o svom poslu. Možete objasniti kako trenutno provodite svoje vreme i pitati: Da li su moji prioriteti u skladu sa vašim? Šta biste želeli da promenim? Ili, Ako bismo mogli da skinemo projekat sa mog tanjira, onda bih imao više vremena da se fokusiram na strateške prioritete našeg tima i na kraju postignem ključne ciljeve koje smo procenili. Vaš menadžer će verovatno biti oduševljen što razmišljate o velikoj slici i preuzimate inicijativu.

Najvažnije, fokusirajte se na ono što možete kontrolisati. Izvan radnog vremena vodite računa o brizi o sebi. Kreirajte rutine i rituale koji vas zasnivaju, kao što je svakodnevna šetnja ili praksa vođenja dnevnika. Kada se osećate bespomoćno zbog promena plime na poslu, neophodan je privid predvidljivosti.

Pošto ljudi ne izgaraju na potpuno isti način ili iz potpuno istih razloga, važno je identifikovati vrstu sagorevanja sa kojom se možda suočavate. Možda čak imate posla sa mešavinom jedne ili dve od ovih vrsta u isto vreme. Određivanje gde se nalazite olakšava pronalaženje ciljanih rešenja za specifične izazove sa kojima se suočavate.