I VOJVODINA JE NA LISTI Crveno upozorenje za 17 odsto teritorije Evrope – više nego što je predviđeno

BizPortal | 10:03 | 25.08.22 Biz info

Kiša pomaže, ali nedovoljno.

Foto: Shutterstock

Informacije o suši na gotovo globalnom nivou naša su svakodnevica već nekoliko meseci. Uzrokovala je velike posledice, posebno na letnjim kulturama, i to najviše kukuruzu.

Situacija se pogoršava dok s druge strane kiša koja pada ovih dana u pojedinim regionima Evrope ipak oporavlja oštećene useve. Prateće grmljavinske oluje uzrokuju štetu, stoji u najnovijoj mesečnoj analizi Globalne opservatorije za sušu (GDO) za EU. Istraživači naglašavaju da postoji rizik od kontinuiranog isušivanja tla uzrokovanog uzastopnim toplotnim talasima od maja i stalnim nedostatkom padavina, piše Agroklub.rs.

I dalje upozoravaju da je gotovo polovina teritorija EU-a u opasnosti od ove vremenske nepogode, što su naveli u prošlom izveštaju.

Vodostaji reka su sve niži, a izvori presušuju što znatno utiče na proizvodnju energije u elektranama, pa posledično na smanjenje useva.

– Ozbiljna suša koja je od početka godine zahvatila mnoge regione Evrope dodatno se proširila i pogoršala od početka avgusta – navodi se u izveštaju koje je objavio Zajednički istraživački centar Evropske komisije.

Predviđa se sve veća opasnost za velike delove Italije, Španije, Portugala, Francuske, Nemačke, Holandije, Belgije, Irske, Luksemburga, Rumunije i Mađarske, kao i za zemlje koje nisu članice EU-a Britaniju, Srbiju, Ukrajinu i Moldaviju.

Sve u svemu, izračunali su da je 17 odsto teritorija Evrope u kategoriji crvenog upozorenja. U julu su predviđali 11 odsto.

– Nedavne padavine mogle su ublažiti sušu u nekim regionima. Međutim, u nekim su područjima grmljavinske oluje koje su ih pratile uzrokovale štetu, gubitke, i umaljile učinak kog su padavine mogle imati – navodi se.

Prognoziraju i kako sredozemni deo sve do novembra može očekivati toplije vreme i više suše od uobičajenih.

Normalni nivoi kiše će verovatno stići u delove Evrope između avgusta i oktobra, ali kako stoji u izveštaju, možda neće biti dovoljne da se tlo u potpunosti oporavi od deficita akumuliranog u više od pola godine.

Neke oblasti imaju izraženije negativne anomalije, naglašavajući rasprostanjen stres na vegetaciju, a to su italijanske nizije, Mađarska, severni deo Srbije, odnosno Vojvodina, i zapadna i istočna Rumunija. Na drugim mestima uglavnom ostaju stabilni uslovi. Delovi Španije, Portugala i Hrvatske možda će i dalje biti sušniji od normalnih vremenskih uslova, dok će na Alpima verovatno popustiti.

Zaključuju da su atmosferski uslovi povezani s toplotnim talasima koji su u Evropi trajali tokom maja, juna i jula bili na najvišem nivou od 1950. godine.