GLAVNI RAZLOG ZBOG KOJEG MORAMO DA ŠTEDIMO STRUJU Nisu restrikcije – cilj je smanjenje uvoza, koji previše košta

BizPortal | 12:07 | 23.09.22 Biz info

Već treba misliti na zimu.

Shutterstock

Koliki je značaj racionalne potrošnje električne energije u prestojećem zimskom periodu, kao i kako i koliko štednja može da pruži najbolje rezultate, čulo se juče na stručnoj konferenciji „Kako da se predstojeće zime potroši manje struje u Srbiji”.

– Preporuke štednje struje nisu date da bi se izbegle restrikcije, jer država procenjuje da će struje biti na tržištu, već da bi se izbegli troškovi uvoza”, istakla je, otvarajući konferenciju, ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović, na konferenciji koju je organizovao portal Energija Balkana.

Prvo septembarsko zahlađenje već nas je podsetilo na to koliko je važno da nam stanovi i poslovni prostori zimi budu topli, ali i pojačalo zebnju zbog neizvesnog snabdevanja energentima usled aktuelne energetske krize. JP Elektroprivreda Srbije je u ulozi glavnog aktera – kada je reč o otklanjanju strahova od neizvesnosti u predstojećim zimskim mesecima, ako i kada u stanu budu hladni radijatori ili peći koje troše neki od nedostajućih ogreva.
Pitanje je – šta mi sami možemo da uradimo kako bi elektroenergetski sistem izdržao predstojeći „zimski kijamet”? Iako mnogi misle da su lični doprinosi zanemarljivi u sistemskom rešavanju problema, stručnjaci tvrde upravo suprotno – svaki korisnik može racionalnim korišćenjem električne energije da doprinese stabilnosti snabdevanja ovim energentom.

– Država je obezbedila dovoljne količine energije i energenata za predstojeću zimu. Ali je za dugoročnu energetsku bezbednost zemlje neophodno da se investira i da se nastave energetska tranzicija, diverzifikacija u gasnom sektoru i regionalno povezivanje – rekla je, između ostalog, Zorana Mihajlović, ministarka rudarstva i energetike otvarajući današnju konferenciju.

Ističući da situacija u kojoj se nalazi ceo svet nalaže da se razgovara o energetici i snabdevanju tokom ove zime ministarka je rekla da je već vreme da se razgovara o predstojećoj zimi.

– Bez obzira na situaciju u Evropi, moramo da planiramo kako da upravlјamo krizom. Ovo možda nije trenutak kada se prave strategije i planovi, ali ovo ministarstvo je od formiranja, pre nešto manje od dve godine, zadalo zadatak, a to je najpre izmena zakonodavnog okvira, što je baza za razvoj energetike. Donošenjem Zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije napravili smo prvi korak u štednji i smanjenju potrošnje, a kriza je ubrzala sve procese i uticala na to da shvatimo važnost svega što smo radili, pre svega kada je reč o subvencionisanju domaćinstava – rekla je Mihajlović.

Ona je navela da, ako želimo razvijen energetski sektor, onda su investicije u njega pitanje broj jedan.

– Jesmo bezbedni kada je u pitanju gas, imamo ga dovolјno u skladištima kod nas, u Mađarskoj, dobijamo ga preko Balkanskog toga, ali nismo nezavisni. Zato je suštinski važno da radimo na diverzifikaciji i na povezivanju – naglasila je Mihajlović.

Govoreći o trenutnoj elektroenergetskoj situaciji u Srbiji, ministarka rudarstva i energetike je izjavila da je zbog punijih akumulacija hidroelektrana, uvoz električne energije smanjen na jedan odsto potreba, ali da će svakako morati da se smanji potrošnja, kako bi se štedeo novac za uvoz struje.
– Mi smo prethodnog dana uvezli samo jedan odsto, ali smo pre toga uvozili četiri, 11 ili 12 odsto. Od oktobra prošle do septembra ove godine Srbija je dala 1,1 milijardu evra za uvoz struje. Noćas smo uvezli blizu jedan odsto, što nas je koštalo skoro 240.000 evra – rekla je Mihajlović.

Kako je objasnila, uvoz je smanjen zbog toga što su kiše podigle nivo akumulacija hidroelektrana za 20 odsto. Uz to čak 4,6 odsto električne energije proizvedeno je iz vetra, što je, takođe, uticalo na smanjenje uvoza.
Preporuke za štednju struje, prema rečima ministarke, nisu date da bi se izbegle restrikcije, jer država procenjuje da će struje biti na tržištu, već da bi se izbegli troškovi uvoza.
Rok za dostavljanje planova uštede električne energije pomeren je na 1. oktobar. Prema oceni ministarke, lokalne samouprave su dale vrlo precizne predloge za štednju, za razliku od javnih preduzeća, a naročito EPS-a, za koje je rekla da su poslali paušalne planove ušteda.
Mihajlovićeva je naglasila da su iz planova uštede izuzeti vrtići, škole, bolnice, socijalne ustanove, domovi zdravlja i domovi za stare ali i rekla da to ne znači da u tim ustanovama ne treba da se štedi, tako što će se isključivati sijalice tamo gde nisu potrebne, na primer.

Na konferenciji je govorio i Radomir Stanić, izvršni direktor za snabdevanje električnom energijom u JP EPS, koji je naglasio da je, uprkos otežavajućim okolnostima, ovo preduzeće uspelo u prethodnom periodu da obezbedi dovoljne količine energije – snabdevanje se odvijalo redovno, remonti su pri kraju, realizovane su nabavke uglja… Stanić je podsetio na motivacionu politiku za racionalnu potrošnju, objašnjavajući da sama ušteda može uveliko da doprinese stabilnosti elektroenergetskog sistema.
Aleksandar Kovačević ekspert Radne grupe (RG) energetika Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, smatra da deo energetskih problema stvara i nedostatak cenovne elastičnosti ponude, pogotovo danas, kada su inputi (ulazne cene gasa, nafte i uglja) u Evropi veći nego na Dalekom Istoku, dok je ranije bilo obrnuto. To, po njegovim rečima, jasno ukazuje na poremećaje na tržištu.

Kovačević je ocenio da je Srbija u prednosti u odnosu na ostatak Evrope zbog toga što je u novijoj istoriji više puta prolazila kroz energetske krize, tako da bi sada to iskustvo sa novim pristupom moglo da pomogne u obezbeđivanju elektroenergetske stabilnosti. Kako je istakao, nije loša energetska mreža, već je pogrešna njena upotreba, zbog čega je u velikoj meri izgubljen elektroenergetski potencijal. I, tu je, kako je rekao, prostor za pronalazak rešenja za današnje teškoće.
Kovačević je objasnio da je energetska politka u velikoj meri ograničena fiskalnom politikom, tako da nema mnogo slobode u izradi energetske strategije i naglasio da je u oblasti energetike ogroman deo fiskalne odgovornosti.

Zoran Lakićević, državni sekretar Ministarstva rudarstva i energetike, podsetio je da je osnova za štednju električne energije u Srbiji postavljena usvajanjem Nacionalnog programa energetske sanacije domaćinstava, na osnovu koga država sufinasira do 50% troškove oko zamene prozora i vrata, termičke izolacije zidova, krova i tavanica, zamene i ugradnje novih instalacija za grejanje… Takođe, i subvencije za postavljanje solarnih panela predstavljaju doprinos jačanju elektroenergetske stabilnosti i u ovom pravcu će se nastaviti aktivnosti. Smanjenje gubitaka energije postignuto je i modernizacijom toplana, a kao značajan doprinos razvojuKo obnovljivih izvora Lakićević navodi izgradnju toplana na biomasu.
Državni sekretar objašnjava da se ministarstvo opredelilo za to da se do uštede električne energije dođe promenom navika kod potrošača, a ne finansijskim merama koje bi predstavljale dodatni udar na kućni budžet.

Dr Miloš Banjac, profesor Mašinskog fakulteta ocenio je trenutnu elektroenergetsku situaciju u Srbiji kao relatvno stabilnu, s obzirom da se ostvaruje i uvoz i izvoz. Govoreći o strukturi potrošnje, podsetio je da su domaćinstva najveći potrošači električne energije, sledi industrija, pa ostali potrošači, kao što je saobraćaj i drugi. Upravo zato bi, kako kaže, u sektoru domaćinstva trebalo da se povede najviše računa, kada je reč o racionalnoj potrošnji struje.
Željko Marković, Energy&Resources Leader, Deloitte Serbia, osvrnuo se na mentalitet našeg stanovništva koje mere štednje doživljava kao obavezno smanjenje komfora. Međutim, kako kaže, potreba da se uštedi ne znači da moramo da se odričemo mnogo toga, već da prepoznamo šta je to što možemo da uradimo kako bismo ostvarili trenutne efekte – kao što je smanjenje broja sijalica i slično. Jer, kaže Marković, sada je malo vremena za velike projekte, odnosno, investicije, s obzirom da one daju efekte na duge staze.