FISKALNI SAVET ZAHTEVA POSKUPLJENJE STRUJE Kada možemo da očekujemo da dođe do korekcije cena električne energije

BizPortal/Blic | 11:04 | 20.07.22 Biz info

Fiskalni savet zahteva da cena električne energije bude uvećana za 15 do 20 odsto.

Foto: Shutterstock

Nakon što je Aleksandar Vučić u ponedeljak najavio da poskupljenje struje i gasa ne bi trebalo da ide preko 10 odsto, sasvim je izvesno da će kilovati i za domaćinstva biti korigovani naviše ali ono što je još neizvesno je datum kada će se to desiti i da li će EPS sa tom cenom pokriti troškove svoje proizvodnje.

Ta neizvesnost stvorena je nakon raznih glasina u javnosti ali i stava stručnjaka, Fiskalnog saveta pa i samih ljudi iz Nadzornog odbora EPS, da bez hitne korekcije cene struje u rasponu od 15 do čak 40 posto, mogu vrlo brzo da nastanu problemi u snabdevanju i proizvodnji.

Ako je suditi po tome ovaj procenat poskupljenja, koji je najavio predsednik Vučić, za sve njih je mali a pošto se ne zna još uvek ni datum kada će cena biti korigovana, verovatno se sa tim, po njihovom mišljenju, uveliko i kasni. Naime, svi oni su tvrdili da zbog energetske krize ali i stanja u EPS, bi trebalo hitno da se cena kilovata uveća. U suprotnom, može doći do problema koji bi se ogledali kako u nedovoljnoj količini sopstvene struje tako i u povećanim gubicima EPS-a.

Tako Fiskalni savet u svojoj analizi od 7. jula navodi da da bi povećanje cene električne energije u kratkom roku trebalo da se koriguje i to u rasponu od 15 do 20 posto kako bi se finansijski stabilizovao i oporavio EPS.

– To bi povećalo prihode preduzeća za blizu 350-400 miliona evra, što bi uz ostale kratkoročne mere bilo dovoljno da EPS pregura sledeću grejnu sezonu bez gomilanja novih gubitaka i zaduživanja. Predloženo poskupljenje struje je van svake sumnje bolna mera, ali ako se bude odlagalo šteta po EPS, privredu i građane biće još veća.U svakom drugom scenariju preduzeću ne bi ostalo ni dovoljno sredstava da ulaže u oporavak proizvodnje i zemlja bi trajno postala zavisna od dostupnosti struje u inostranstvu, što bi znatno umanjilo uticaj na njenu cenu koju bi zapravo diktirala kretanja na međunarodnom tržištu- navodi Fiskalni savet.

Oni upozoravaju da je poskupljenje neophodna mera ali može da bude i bezvredana ako istovremeno ne dođe do radikalnog zaokreta u poslovanju EPS dok bi bila socijalno opravdana samo ako država obezbedi veću zaštitu objektivno ugroženim građanima.

– Cena električne energije koju plaćaju domaćinstva u Srbiji i ne pokriva ukupne troškove koje EPS ima da bi proizveo struju koju im isporučuje. Da je cena struje za domaćinstva isuviše niska pokazuju i komparativne analize , od svih evropskih zemalja struja je trenutno jeftinija jedino u Ukrajini i Gruziji. Istovremeno potrošnja električne energije prosečnog srpskog domaćinstva je u proseku za 50% veća u odnosu na EU, i za čak 90% iznad proseka CIE – objašnjava se u analizi Fiskalnog saveta i dodaje:

– Što se tiče privrede ona struju plaća po cenama daleko ispod tržišnih i onih u zemljama regiona. Zato umereno poskupljenje struje za privredu koje predlažemo ne bi narušilo njenu međunarodnu konkurentnost, a potpuno je neprihvatljiva dosadašnja politika da EPS (možda i svi građani Srbije) subvencionišu nisku cenu struje za preduzeća koja objektivno nisu ugrožena.

Slično mišljenje ima i Željko Marković, stručnjaka za energetiku iz konsultantske kuće Dilojt.

– Prosečna prodajna cena struje za domaćinstva je oko 66,7 evra po megavatsatu,6,67 centi po kilovatsatu a od toga svega 29,2 evra po megavatsatu ide EPS-u, a ostatak su takse i mrežarine.„Da bi došli do prihoda EPS-a od nekih 60 evra po megavatsatu, struja za domaćinstva treba da poskupi za oko 43 odsto. I sa time bismo bili među jeftinijima u regionu. Ako bi struja poskupela 30 odsto za domaćinstva, EPS bi došao do 49-50 evra po megavatsatu i time bi došao do toga da ne gubi na isporuci struje domaćinstvima- kaže Marković.

On dodaje da da bi poskupljenje od 30 odsto značilo da se prosečan račun od oko 4.000 dinara uvećava za oko 1.200 dinara.

– To je nekoliko kafa u kafićima, a s druge strane u pitanju je propadanje EPS-a. Što se tiče privrede ona bi sa sa sadašnjih zamrznutih 75 evra po megavatu trebalo da dostigne 110 evra.Sa tim bi EPS mogao pozitivno da posluje i pokrije i ovaj uvoz struje koji plaća i više od 200 evra po megavatsatu. Ako do poskupljenja ne dođe, EPS će nastaviti da gomila gubitke i sa poskupljenjem se već kasni – upozorava Marković.

To zakašnjenje može da traje bar još mesec dana jer od podnošenja zahteva Agenciji za energetiku mora proći taj period dok EPS dobije pravo da poveća cene. Dakle, ako bi danas Elektroprivreda zatražila poskupljenje, tek 20. avgusta bi mogla da naplaćuje tu višu cenu. Međutim,da bi se izbeglo dvostruko čitanje strujomera, taj zahtev se obično podnosi 1. u mesecu.

Poslednje poskupljenje od 3,4 posto desilo se 1. februara 2021. godine, međutim mesec dana pre toga na računima potrošača došlo je do korekcije naknade za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije i to sa 0,093 dinara po kilovatu utrošene struje na 0,437 dinara, pa je ukupno povećanje struje bilo oko 8 odsto.Ovakvo stihijsko povećanje električne energije zamera i MMF koji u gotovo svim svojim izveštajima traži da se odredi tačan datum u godini kada novi cenovnik stupa na snagu.

Inače, Zorana Mihajlović, ministarka energetike, rekla je juče da još uvek nije određeno koliko će i kada struja poskupeti.

– Još traju konsultacije između Ministarstva finansija, EPS-a, Agencije za energetiku i Ministarstva energetike i rudarstva. Što se tiče informacija o navodnim restrikcijama struje, one su netačne jer država čini sve da obezbedi da na zimu bude dovoljno energije i energenata za potrebe domaćinstava i privrede – navela je Mihajlović.