FINANSIRANJE SRPSKE STARTAP ZAJEDNICE 84,5 miliona evra biće uloženo u firme koje posluju u okviru NTP Beograd

BizPortal | 11:44 | 20.05.22 Biz info

Sredstva će biti obezbeđena od strane Evropske unije i kredita Svetske banke.

ntp beograd, naucno tehnološki park beograd

Youtube.com/Naučno-tehnološki park Beograd/printscreen

U prisustvu predsednice Vlade Republike Srbije Ane Brnabić, predsednika Republike Aleksandra Vučića i predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela, danas je potpisan sporazum na osnovu kojeg će EU i Svetska banka zajednički finansirati srpske istraživačke i startap zajednice, u ukupnom iznosu od 84,5 miliona evra.

Sporazum su u Naučno-tehnološkom parku Beograd potpisali šef Delegacije EU u Srbiji Emanuel Žiofre i predstavnik Svetske banke u Srbiji Dušan Vasiljević.

Od ukupne vrednosti projekta, EU će donirati 41,5 miliona evra, dok će Svetska banka dati kredit u iznosu od 43 miliona evra. Projekat će biti realizovan u saradnji sa Fondom za nauku Republike Srbije i Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Četiri kompanije koje posluju u NTP Beograd biće finansirane ovim sredstvima, a to su: Charge&Go, Anoris tehnology, Pirate Art i Design, navodi se u saopštenju Vlade Srbije.

Pre potpisivanja pomenutog dokumenta, Vučić i Mišel su obišli Naučno-tehnološki park Beograd, u društvu premijerke Ane Brnabić, prvog potpredsednika Vlade i ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Branka Ružića, ministarke za evropske integracije Jadranke Joksimović, zamenika gradonačelnika Beograda Gorana Vesić i drugih.

Predsednik Republike je tom prilikom istakao da je naša zemlja u prva tri meseca ove godine ostvarila izvoz u IT sektoru u vrednosti od približno 600 miliona evra.

Srbija je, kako je ukazao, na početku procesa digitalizacije, pre par godina, imala godišnji izvoz u tom sektoru oko 500 miliona evra, što je sada nadmašeno već u prvom kvartalu.

On je najavio da za NTP Beograd treba da se gradi još jedna zgrada, jer je pre četiri godine tu bilo svega dvadesetak inovativnih kompanija, dok ih sada ima približno 120.

Brnabić je poručila da će biti nastavljena ulaganja u nauku i nove tehnologije, najavivši da će ove godine ukupan izvoz IKT sektora Srbije biti 2,5 milijardi evra, sa suficitom od 1,5 milijardi evra, čime će biti dostignut cilj o izvozu u ovom sektoru.

Sada je fokus na razvoju veštačke inteligencije, bioiženjeringa i biomedicine, ukazala je premijerka i dodala da će biti izgrađena četiri kampusa, u kojima će u naredne četiri godine biti razvijane ove tehnologije.

Naučno-tehnološki park Beograd je prvi ovakav park otvoren 2015. godine, a 2016. godine smo osnovali Ministarski savet za informatičko-tehnološko i inovaciono preduzetništvo, što je bio početak ozbiljnog bavljenja države inovacijama i ulaganja u startape i razvoj, podsetila je ona.

Brnabić je napomenula da je tada počelo stvaranje osnova za tranziciju ekonomije i društva sa radno-intenzivne ka ekonomiji zasnovanoj na znanju i tehnologijama.

Prema njenoj oceni, to je jedina šansa za Srbiju da nadoknadi propušteno vreme devedesetih godina kako bi naš rast počeo da se takmiči sa članicama EU.

To je bio naš način da, mnogo brže nego što je bilo ko očekivao, generišemo veće prosečne plate i penzije. Kada pogledate danas, sedam godina nakon otvaranja parka, prosečna plata programera je 254.000 dinara neto, a imamo više od 90.000 zaposlenih programera, objasnila je Brnabić.

Ona je ukazala na to da iz tog razvoja možemo da finanasiramo infrastrukturu, podižemo platu i pozicioniramo Srbiju kao dobru zemlju za investicije najvišeg nivoa.

Premijerka je podsetila na to da u Srbiji, osim u Beogradu, postoje naučno-tehnološki parkovi u Nišu, Čačku i Novom Sadu i da su svi izgrađeni uz pomoć povoljnih kredita Evropske investicione banke.

Brnabić je dodala da se ogroman deo partnerstva Srbije i EU odvija u sektoru inovacija i da imamo još ambicioznije planove.

Naime, kako je objasnila, završavamo pregovore sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj o 400 miliona evra za fakultete, nauku, opremu i proširenje naučno-tehnoloških parkova.

– U Beogradu će biti izgrađena još jedna zgrada od 16.000 kvadratnih metara, razgovaramo sa Čačkom i sa Nišom o proširenju, u Novom Sadu za tim još uvek nema potrebe, jer mogu da nađu partnere u privatnom sektoru – predočila je predsednica Vlade.