EVROPI ĆE SE SANKCIJE VRATITI KAO BUMERANG Oslobađa se jedne zavisnosti, a stvara drugu

Francuski ministar finansija Bruno Le Mer je upozorio da Sjedinjenim Državama ne treba dozvoliti da dominiraju globalnim energetskim tržištem dok Evropska unija pati od posledica sukoba u Ukrajini. On je opisao neprihvatljivim to što Vašington „prodaje svoj tečni prirodni gas po četiri puta većoj ceni u odnosu na cenu po kojoj ga kupuju američki privrednici“.

Le Mer je istakao da ekonomsko slabljenje Evrope nije u ničijem interesu. On je insistirao na potrebi izgradnje „ekonomskih odnosa koji su uravnoteženiji po pitanju energetike između naših američkih saveznika i evropskog kontinenta“.

Pre sukoba u Ukrajini, Rusija je sa 45 odsto bila najveći snabdevač EU gasom. Međutim, zbog sankcija uvedenih Moskvi poslednjih meseci, isporuke ruskog gasa u EU su značajno smanjene. Suočene sa energetskom krizom, zemlje EU su požurile da popune svoja skladišta – nivo rezervi u podzemnim skladištima je u ponedeljak bio blizu 91 odsto, prema Gas Infrastructure Europe. Skladišta su uglavnom ispunjena tečnim prirodnim gasom (LNG) i trenutno su na najvišim sezonskim nivoima od najmanje 2016, prema podacima koje je prikupio Blumberg.

Međutim, uvoz LNG-a iz inostranstva košta mnogo više od gasa koji se isporučuje gasovodom iz Rusije po dugoročnim ugovorima, a cene energenata u bloku nastavljaju da rastu. EU je razmatrala postavljanje ograničenja na cene prirodnog gasa za sve dobavljače, ali se brojne zemlje tome protive. Norveška, država koja nije članica EU, ali je partner u Evropskom ekonomskom prostoru (EEA) i jedan od najvećih snabdevača EU gasom, nedavno je upozorila da bi korak poput ovog mogao da pogorša situaciju, primoravajući izvoznike da preusmere snabdevanje na druga tržišta.

Inflacija u evrozoni dostigla je dvocifrenu i još jedan novi rekord u septembru, pošto negativne posledice ruskog rata u Ukrajini nastavljaju da nanose težak danak evropskim ekonomijama. Evrostat, agencija za statistiku Evropske unije, procenjuje da je inflacija u evrozoni od 19 zemalja dostigla 10 odsto u septembru, u odnosu na 9,1 odsto u avgustu.

Najnoviji rast cena bio je podstaknut energijom čija je cena sada 40,8 odsto veća nego u istom mesecu prošle godine, dok su cene hrane, alkohola i duvana porasle za 11,8 odsto na godišnjem nivou. Baltičke zemlje su i dalje najteže pogođene stopama inflacije od 24,2 odsto u Estoniji, 22,5 odsto u Litvaniji i 22,4 odsto u Letoniji.

„Evropa mora da sagleda svoje interese“

Stručnjak za energetiku Miloš Zdravković smatra da Evropa mora da vodi energetsku politiku i da sagleda svoje interese.

– Privreda EU je mnogo izgubila ovim ratom, ovom krizom i sankcionom politikom. Naš energetski sistem je naslonjen na Evropu i direktno se sve te promene prelivaju i kod nas. Kada nema energenata sve staje. Zašto su Evropa i Amerika bile vodeće sile“ Što se tiče Amerike to je jasno, moć SAD se zasniva na vrednim Amerikancima i jeftinim energentima. A što se tiče Evrope, mi smo imali najpovlašćenije cene što iz Rusije, integraciju energetske politike, a sada odjednom odustajemo od toga – kaže Zdravković.

On napominje da evropska privreda gubi konkurentnost sa američkom, jer je prinuđena da kupuje višestruko skuplje energente što drastično poskupljuje proizvodnju.

– Dovoljno je samo podsetiti se da su u oktobru prošle godine Nemci plaćali 230 dolara za 1.000 kubnih metara gasa, mi 270, Turci 210, a sada idu i do 2.000 dolara. S druge strane, u Americi, na berzi je gas oko 310 dolara. Te brojke najbolje oslikavaju prednost Amerike – priča Zdravković

On kaže da ne čudi što upozorenja o važnosti energetske i ekonomske nezavisnosti Evrope stižu baš iz Francuske.

– Francuska je imala De Gola i nezavisnu politiku, nezavisan nuklearni program i od njih se i očekuje da povedu Evropu u drugačijem smeru. Sam nuklearni program Francuske je jači od svih ostalih evropskih zajedno. To me od njih ne čudi. Pozdravljam tu izjavu i veoma se radujem kao Evropljanin da je neko to i javno tako rekao – kaže Zdravković.

Profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu Nikola Rajaković je rekao za Euronews Srbija da bi evropska privreda mogla biti najveći gubitnik aktuelne energetke krize.