ESKALACIJA U RUSIJI NAPRAVILA JOŠ POSLEDICA Cene energenata ozbiljno rastu, globalna kriza dobija sve gori oblik

Cena nafte je skočila za više od dva odsto, a kako je preneo Rojters, na holandskoj berzi energenata na kojoj se formira i evropski standard za cene energenata, one su povećane za 14 evra po megavat satu na 210 evra, a značajno povećanje cena potvrđeno je i u Velikoj Britaniji.

-Mišljenje da bi najavljena mobilizacija u Rusiji, a time i eskalacija rata, trebalo da prozvede veći rizik za finansijski i energetski kompleks, rezultiralo je porastom cena – ukazali su analitičari Refinitiva, prestižne američko-britanske berzansko-finansijske konsultantske kompanije koja posluje u sastavu Londonske berze.

Voren Paterson, jedan od direktora u ING banci, izjavio je za Rojters da će eskalacija „svakako dovesti do povećane neizvesnosti vezano za snabdevanje ruskim energentima“.

Neizvesnost izaziva potrese na tržištima

Stručnjak za energetiku Miodrag Kapor kaže za Euronews Srbija podseća da je, od kada je počela agresija, bilo momenata velikih skokova cena, ali i relativno velikih padova i da je nestabilnost jedino što se može očekivati i u narednom periodu.

„Pošto živimo u doba neizvesnosti tako se ponašaju i investitori i ponuda i potražnja se menja u skladu sa time. Sada je i FED podigao kamate za 0,75 odsto i to ima globalni efekat. Takvi događaji, kao što je i delimična mobilizacija, su svakako jedan od faktora koji utiču na ponašanje na tržištu. Niko ne može da kaže šta će se događati, ali ako rat eskalira, to će dodatno pogurati i cene energenata i produbiti energetsku kirzu“, smatra Kapor.

On objašnjava da je poslednjih dana došlo do smirivanja cene gasa, pre svega zbog smanjene potražnje, jer je većina evropskih zemalja napunila svoja skladišta skoro do 90 procenata, što bi trebalo delimično da pokrije njihove potrebe za predstojeću zimu.

„Imamo, međutim, i smanjenu privrednu aktivnost, što znači smanjenu potražnju za robom i uslugama, pa i za energentima. To je loše s jedne strane, ali sa druge smanjuje inflatorni pritisak na energente“, navodi Kapor.

Cena više ne zavisi samo od ponude i potražnje

Prema najcrnjem scenariju, koji je u svoje prognoze uvrstila i Narodna banka Srbije u jednom od poslednjih izveštaja, navedeno je da bi cena gasa ove zime mogla dostići iznos od 4.000 dolara za hiljadu kubika. Ekspert u oblasti energetike iz kompanije „Deloitte“ Željko Marković kaže za Euronews Srbija da je nezahvalno i nepouzdano davati prognoze, s obzirom na intentzitet kojim se dešavaju promene i potresi na tržištu i ukazuje da su i cene prešle na teren politike.

„Onaj odnos kod formiranja cene na koji utiče odnos ponude i potražnje je dosta poremećen. Trenutno cena gasa skače, a da li će biti dovoljno gasa u toku zimske sezone i šta će se sve dešavati to je jako teško prognozirati, ali aktuelna situacija će se svakako reflektovati na jako visoke cene gasa, a onda i električne energije“, kaže Marković za Euronews Srbija.

On smatra da cena gasa može da nastavi da raste, ali ukazuje da će u jednom trenutku doživeti vrhunac kada više neće biti tražnje, odnosno smatra da će tražnja ipak regulisati vrednost energenta i ukazuje da će sve dok postoji visoka tražnja će rasti.

I dopisnik dnevnog lista Politika iz Moskve Slobodan Samardžija kaže da se može očekivati pojačanje globalne krize.

„Treba očekivati još veće nevolje na ekonomskom planu. Ne samo zemalja koje ratuju nego i ostalih zemalja Evrope. Evropa se našla u procepu u kojem ne može da reagujue onako kako hoće, nego mora da se prikloni Rusiji ili Americi. Mislim da će Evropa najviše da plati. Možda neće biti klasičnog ratovanja, ali će cena po Evropu da bude skuplja“, kaže Samardžija.

Evropa najavljuje nove sankcije

Dok se globalna kriza zahuktava, Evropa najavljuje nove sankcije protiv Rusije, kao odgovor na Putinove pretnje. Ministri spoljnih poslova članica Evropske unije saglasili su se na neformalnom vanrednom sastanku u Njujorku da uvedu nove sektorske u pojedinačne mere prema Moskvi, saopštio je visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku EU Žozep Borelj, nekoliko sati nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin naredio delimičnu mobilizaciju.

Kako navodi britanska agencija, Savet ministara Evropske unije održaće svoj sledeći zvanični sastanak sredinom oktobra kada bi mogao da bude formalizovan novi paket sankcija.

Mađarski dnevni list „Mađar Nemzet“ je, međutim, preneo izjavu premijera Viktora Orbana koji je na sastanku njegove stranke Fides, iza zatvorenih vrata, rekao da sankcije Rusiji koje je uvela Evropska unija treba ukinuti. Kako je preneo Rojters pozivajući se na mađarske medije, Orban, koji je oštar kritičar kaznenih mera EU prema Rusiji zbog napada na Ukrajinu, je rekao da su sankcije EU podigle cene gasa i inflaciju, a da bi, ako se ove mere ukinu, cene gasa odmah pale za 50 odsto, dok bi inflacija takođe imala opadajući trend.