EKSTREMNA SUŠA „POJELA“ MOĆNI DUNAV Zbog niskog vodostaja zarobljeno milijardu evra srpskih proizvoda na baržama u Bugarskoj

BizPortal/Blic | 08:46 | 26.08.22 Biz info

Shutterstock

Suša je bukvalno „pojela“ Dunav. Vodostaj je jedva upola od uobičajenog za avgust, moćnu reku je po nekim evropskim zemljama ponegde moguće i pregaziti, a zbog tronedeljne obustave plovidbe na Dunavu u Bugarskoj na srpskim baržama „zarobljeni“ su ugalj, gorivo, pšenica, kukuruz i sirovine koje se koriste za proizvodnju veštačkog đubriva.

Kako prenose mediji, na baržama već dvadesetak dana stoje srpski poljoprivredni proizvodi vredni čak milijardu evra. Samo kukuruza i pšenice stoji u vrednosti od 750.000 evra, a veliki problem je i „zamrznuta“ nafta koja je Dunavom krenula za Srbiju.

Prema raspoloživim informacijama, zarobljeno je više od 1.250.000 tona uglja koji je krenuo za Srbiju, kao i 30.000 tona nafte i derivata nafte koja je baržana krenula iz Luke Konstanca. Na listi je i 750.000 tona pšenice i kukuruza iz starog roda koji su blokirani u izvozu.

Čeka i 250.000 evra soje, ali i 300.000 tona sirovina koje se koriste u hemijskog industriji za proizvodnju veštačkog đubriva (fosfat, kalijum-hlorid, amonijum-sulfat i urea), kao i 100.000 tona veštačkog đubriva za izvoz.

Ove navode za medije su potvrdili i u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

– Ako nemamo dovoljno količina evrodizela iz uvoza, sam NIS ne može da zadovolji potrebe celog tržišta. Za poljoprivredu je procena da je zarobljeno žitarica od milion tona u vrednosti od oko milijardu evra – kažu nam u resornom ministarstvu.

U Bugarskoj na Dunavu ima 14 kritičnih tačaka. Još u julu došlo je do potpune obustave plovidbe u sektoru „Belene“, a potom su se u avgustu problemi pojavili na još nekoliko sektora Dunava iz delokruga bugarske nadležnosti. Reč je o peščanim sprudovima koje je Srbija zbog značaja mogućnosti plovidbe po našu privredu odlučila da ukloni, a Bugarska je pomoć prihvatila.

– Svu mehanizaciju smo mobilisali, doneli odgovarajuće odluke na Vladi i još samo čekamo da Bugarska strana usvoji i potpiše Sporazum o načinu izvođenja ovih radova kako bi naša mehanizacija ušla u Bugarsku i kako bi izvršili interventne bagerske radove, te tako obezbedili plovnost Dunava. U Srbiji smo već preduzeli interventne bagerske radove kako bi obezbedili plovnost Dunava i Save glavnim korisnicima rečnog saobraćaja – najvećim industrijama poput građevinske, hemijske i naftne industrije, kao i poljoprivredi – izjavio je ministar Tomislav Momirović.

Kako je ministar dodao, danas ni u jednom delu Dunava i Save plovidba nije obustavljena niti su uvedena značajnija ograničenja.

– Na ovaj način pokazujemo koliko se borimo za našu industriju i privredu, jer pri ovakvim vodostajima većina država u Evropi ili obustavlja plovidbu ili uvodi ograničenja. U prethodnih osam meseci intenzivne su investicije u plovnost rečnih puteva, jer smo znali da će oni postati glavni koridori za snabdevanje energentima – zaključio je ministar.

Nizak vodostaj i u Rumuniji

Kako priča viši savetnik za vodni saobraćaj u PKS, MIloš Kosanić, protiv klime i vremena ne može niko da se bori.

– Sada svi tovare manje količine robe da bi mogli da prođu kroz Bugarsku. Problem vodostaja nizvodno od Đerdapa je trajan, mi imamo tu sreću da imamo Đerdap koji zaustavlja vodu, te uzvodno od njega nema problema, ističe Kosanić.

Ipak sve nizvodno od Đerdapa pravi problem.

– Ono što sam čuo jeste da na primer Železara Smederevo sada prevozi sve železnicom do Rumunije, pa onda tamo prepakuju na baržu. Dovijaju se ljudi generalno. Bile su sada i padavine uzvodnije, ali teško da će to biti dovoljno da popravi situaciju, objašnjava on.

Kako on navodi rečno se generalno transportuje komadna roba, žitarice, ugalj, pesak i rečni agregati.

– Sada sve to mora da se tovari manje i da ide više barži. Glavna posledica je ta da troškovi sada rastu, što je i logično jer imamo situaciju da ista količina robe mora sada da se prevozi iz 5 puta, a ne 2. Samim tim biće poskupljenja, ali kolika to ćemo tek saznati, zaključuje on.

Stabilizacija početkom septembra

Meteorolozi kažu da će se nivo Dunava u Srbiji stabilizovati početkom septembra. Svetske medije ovih dana obilazi snimak Dunava kod Prahova. Na granici sa Rumunijom se vide olupine dvadesetak nemačkih ratnih brodova koje je nacistička Crnomorska flota potopila 1944. povlačeći se pred Crvenom armijom.

Vodostaj je jedva upola od uobičajenog za avgust, te je jednotavnije nego ikad preplivati jednu od najmoćnijih evropskih reka, a ponegde, gde su peščani sprudovi široki voda se može i pregaziti.

– Rečni saobraćaj se održava produbljivanjem dna. „Tako obezbeđujemo da naše termoelektrane dobijaju ugalj“, kaže Veljko Kovačević pomoćnik ministra saobraćaja zadužen za plovidbu.

Dunav inače već na izvoru u Nemačkoj dobija premalo vode. Tako osim Bugarske i Rumunije problem ima i Mađarska, ali i mnoge druge evropke zemje. Budimpešta je do skora beležila vodostaj od svega 63 santimetra. Mađarska nuklearka Paks je morala da smanji proizvodnju.

Jedna od najgorih suša

Trenutna suša u Evropi je, kako se čini, najgora u poslednjih 500 godina. Tako bar piše Evropska komisija koja je objavila dokument o suši ovog leta širom Evrope.

U izveštaju EK navodi se da su suvi uslovi pvezani sa nedostatkom padavina u kombinaciji sa nizom toplotnih talasa od maja ove godine.

– Ozbiljan deficit padavina je uticao u velikoj meri na rečne tokove širom Evrope. Smanjena je zapremina uskladištene vode, što je imalo ozbiljan uticaj na energetski sektor. Nedavne padavine, sredinom avgusta, možda su ublažile uslove suše u nekim regionima Evrope, međutim, u nekim oblastima, grmljavina i nevreme izazvali su štetu i gubitak.

Iz EK poručuju da će u zapadnom evro-mediteranu do novembra 2022. biti toplije i sušnije, a najnoviji podaci pokazuju da je 47 odsto Evrope pod „uslovima upozorenja“