DA LI DRŽAVA VRAĆA NIS U SVOJE VLASNIŠTVO? Srbija radi na rešavanju problema nastalih nakon sankcija

BizPortal/Večernje novosti | 12:43 | 19.03.22 Biz info

Neophodno naći fer rešenje za sve.

youtube.com/ NIS Srbija/printscreen

Srbija se nalazi u problemu nakon četvrtog paketa sankcija Evropskog saveta prema Rusiji, kojima je obuhvaćen i Gazprom Neft. Time je pod udar ovih odluka dospela i Naftna industrija Srbije koja je u većinskom vlasništvu ovog ruskog giganta.

Srbija intenzivno radi na rešavanju ovog pitanja, koje može dramatično da nam oteža snabdevanje crnim zlatom i nanese ogromnu štetu našoj privredi. Zbog pritisaka Zapada i EU na naš energetski sektor, velika je neizvesnost u pogledu daljeg poskupljenja energenata. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je da će se Srbija naći u veoma komplikovanoj situaciji ako ne bude izuzeta od tih odluka.

Poslednjih dana, stručnjaci ukazuju da bi ovaj Gordijev čvor mogao da se razreši ukoliko bi naša država postala vlasnik NIS-a. Udeo Gazprom Neft-a u NIS-u je 56,15 odsto, a Srbije 29,87 procenata. Oko 10 odsto je u rukama građana, zaposlenih i bivših zaposlenih, a ostatak pripada drugim manjinskim akcionarima.

Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize PKS, ističe da je scenario o promeni vlasničke strukture u fazi nagađanja, ali da postoji nekoliko modaliteta ukoliko bi se krenulo tim putem.

– Jedan je da Srbija poveća svoj udeo u okviru akcionarskog društva – navodi Stanić. – Druga opcija je da nađe novog strateškog partnera i treća mogućnost je da NIS postane javno preduzeće, 100 odsto u vlasništvu države.

Ekonomista Miladin Kovačević ocenjuje da bi odluka da Srbija postane vlasnik NIS-a bilo prinudno rešenje, kojim bismo izbegli zabranu uvoza nafte. Koji bi se od mogućih modaliteta primenio, to, kako navodi, treba da bude rezultat dogovora sa dosadašnjim vlasnicima.

Drugi stručnjaci sa kojima smo razgovarali objašnjavaju da, ukoliko bi naša država povećala svoj udeo i postala većinski vlasnik, a Rusi ostali manjinski partner, time bi formalno-pravno bilo izbegnuto da NIS potpadne pod sankcije.

– Odluka Evropskog saveta odnosi se na kompanije u kojima Rusija ima većinsko vlasništvo. Međutim, to bi bilo samo na deklarativnom nivou, ne znači da bismo izbegli dalje pritiske – ističe sagovornik.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, takođe se nadovezao na ovu temu.

– Razgovaramo sa predstavnicima ruskih preduzeća ovde. Ukoliko im neko u nekom trenutku ograniči poslovanje, onda ćemo pokušati da se dogovorimo i da nađemo ono što bi bila fer cena i da nešto kupimo, ali, svakako, da ne otimamo.

Odgovarajući na pitanja u kontekstu NIS-a, on je rekao da će se pratiti do kog trenutka će sve biti potpuno normalno sa uvozom sirove nafte i svega drugog.

– Ukoliko bi došlo do poremećaja na tržištu, naravno da bismo našli najbolje pravično i fer rešenje – istakao je predsednik.

Nakon toga je i premijerka Ana Brnabić kazala da Srbija ruskim kompanijama neće ništa oduzimati, niti će nacionalizovati njihovu imovinu.

– Rukovodićemo se osnovnim ekonomskim načelima, principima i poštovanjem privatnog vlasništva i imovine, kao i načelima međunarodnog javnog prava – precizirala je tada Brnabićeva.

Prema podacima sa Beogradske berze, u petak se akcijama NIS-a trgovalo na nivou od oko 490 dinara. Njihova vrednost je pala, jer su se pre sukoba u Ukrajini prodavale za oko 620 dinara. Naša zemlja je početkom 2009. godine prodala 51 odsto akcija državne naftne kompanije NIS ruskom Gazprom Neft-u za 400 miliona evra, a on je kupovinom 5,15 procenata akcija od manjinskih vlasnika za 40,3 miliona evra povećao svoj udeo na 56,15 odsto. To je učinjeno na osnovu međudržavnog, krovnog sporazuma koji su, krajem decembra 2008. godine potpisali tadašnji predsednici Srbije i Rusije, Boris Tadić i Dmitrij Medvedev, a bio je politička garancija za izgradnju gasovoda Južni tok, podzemnog skladišta gasa Banatski Dvor, i investiranje 500 miliona evra u proizvodnju.

Zbog pritisaka Evropske unije nije izgrađen planirani gasovod, jer je Bugarska bila primorana da zabrani prolazak cevovoda kroz njenu teritoriju. Zato je Moskva 2014. godine odustala od tog projekta, a kao zamena je urađen Turski tok. Njegov krak, poznat pod imenom Balkanski tok, preko Bugarske i teritorije Srbije ide ka Mađarskoj i EU.

NIS je vlasnik dve rafinerije u našoj zemlji, u Pančevu i Novom Sadu. Iz ove kompanije se u budžet Srbije u 2021. godini, po osnovu poreza i drugih javnih prihoda, slilo 190,4 milijarde dinara. NIS posluje i na tržištima u regionu i zapošljava ukupno oko 11.500 ljudi.

GORIVO POJEFTINILO

Evrodizel će se do petka, 25. marta do 15 časova, prodavati po ceni od 187,23, a benzin evropremijum BMB 95 koštaće 176,05 dinara. Ovo su nove kontrolisane cene dve osnovne vrste goriva koje su počele da važe u petak u 15 sati, i niže su za oko pola dinara u odnosu na one koje su se primenjivale prethodnih sedam dana. One se utvrđuju na osnovu mehanizma ustanovljenog Uredbom Vlade, tako što se na prosečne veleprodajne cene u Srbiji doda marža pumpadžija, koja ne može biti veća od šest dinara.

POZIVAJU POTROŠAČE DA MANJE PUTUJU

Cene nafte su u petak ponovo porasle, i evropski brent se prodavao za 107,46 dolara po barelu, a američki WTI za 104,12 dolara. Na ovo poskupljenje uticale su stroge sankcije protiv Rusije i poremećaj isporuka. Međunarodna agencija za energetiku (IEA) pozvala je u petak potrošače da manje putuju, da dele prevoz i da voze sporije, u okviru mera od 10 tačaka za smanjenje potrošnje nafte. Plan ove organizacije sa sedištem u Parizu, koja okuplja 31 industrijalizovanu zemlju, bez Rusije, podvlači potrebu hitnog rešavanja krize snabdevanja izazvane sankcijama i averzijom kupaca prema ruskoj nafti, što je dovelo do rasta cena goriva.

Ova agencija je procenila da bi preporuke, koje uključuju jače ograničenje brzine vozila, rad od kuće, uvođenje tzv. dana bez automobila u gradovima, pojeftinjenje javnog prevoza i korišćenje jednog automobila za prevoz više ljudi, mogle da smanje potražnju za naftom za 2,7 miliona barela dnevno u roku od četiri meseca.