ČUVARI SRPSKIH PRUGA Ophodari i po zimi i po kiši pređu i do 15 kilometara dnevno

Kako kažu, posao je težak, jer ga obavljaju uvek na otvorenom, bez obzira na vremenske i atmosferske uslove.

Tokom leta, kada su visoke temperature, tokom obilaska ophodar proverava da li je negde došlo do deformiteta šine, odnosno sunčanih krivina, što je izuzetno značajno za bezbednost saobraćaja.

Temperatura šina tokom vrelih dana može biti i već od 60 stepeni.

Saša Bajić jedan je od 86 čuvara pruge-ophodara, koliko ih ima na mreži pruga Infrastrukture železnice Srbije, sa još dvojicom svojih kolega radi u pružnoj deonici Mladenovac – Ralja i zadužen je za obilazak ukupno 72 kilometra pruge od Pinosave do Velike Plane. Na toj trasi su i po tri tunela i mosta.

Na posao svakoga dana dolazi iz Krnjeva, mesta koje je tridesetak kilometara udaljeno od Mladenovca.

Svakodnevno pređe po 13 kilometara pešice, duž koloseka, kako bi obavio svoj radni zadatak.

Kilometraža koju pređe pešice za godinu dana duga je kao relacija Beograd-Lisabon, a za 22 godine radnog staža već je jedan i po put prešao putanju oko zemljine kugle.

– Kada bih ponovo birao, opet bih izabrao ovo zanimanje. Volim da pešačim, volim prirodu i pričinjava mi zadovoljstvo – kaže čuvar pruge Saša Bajić.

Počeo je da radi u ugostiteljstvu, a uz oca Dragana koji je bio železničar i radio u Smedervskoj Palanci na signalno-sigurnosnim postrojenjima, zainteresovao se za železnicu i zavoleo je.

U Infrastrukturi železnice Srbije ističu da je Saša Bajić, po svojoj besprekornoj urednosti i izgledu, primer pravog železničara.

Bajić o svom izuzetno teškom poslu priča sa zadovoljstvom i iskrenim osmehom.

– Najteže na poslu je kad su ekstremne i visoke temperature u julu i avgustu, ali i zimi, kada su velike snežne padavine i mrazevi – kaže Bajić.

U svom radu ophodari manje nedostatke otklanjaju samostalno. Kada je to potrebno, čiste žljebove na putnim prelazima, pritežu kolosečni pribor, proveravaju da li je signalizacija na svom mestu, obavljaju zamenu naprsnulih vezica na šinskom sastavu, kontrolišu stanje u tunelima i na mostovima.

Kada je to potrebno pomažu i pružnim radnicima na terenu. Kada je reč o većim oštećenjima na pruzi, njegova dužnost je da obavesti nadređene koji izlaze na teren sa stručnom ekipom radi otklanjanja kvara.

– Jedan od najsrećnijih dana koje sam proveo na poslu je i dan kada smo spasili grupu od petoro dvanaestogodišnjaka, koji su ušli u jedan od tunela s namerom da se fotografišu. Samo nekoliko minuta pre nego što je trebalo da prođe voz kroz taj tunel, video sam da u njemu ima dece. Odmah sam intervenisao kako bi saobraćaj bio zaustavljen. Na mesto događaja došla je i policija, a deca su bezbedno izvedena iz tunela – priseća se Bajić.

Saša kaže i da se dešava da na pruzi zatekne pse koje su nesavesni vlasnici privezali za šine i ostavili.

– Sa najtežim problemom u radu sam se susreo 2014. godine, kod stanice Glibovac, kada je prilikom izlivanja reke Mali Lug došlo do oštećenja dela koloseka. Tom prilikom naišao sam na mesto gde je voda odnela tucanik, odnosno probila trup pruge. Putem komunikacije sa nadređenima i dispečerskom službom hitno je zaustavljen saobraćaj, kako ne bi došlo do tragedije jer su vozovi saobraćali po redu vožnje – kaže Bajić.

Sašin sin Mateja, sada već treća generacija u porodici, opredelio se za železnicu i kao učenik drugog razreda srednje škole budući je mašinovođa, a možda i devetogodišnja ćerka Sara krene istim stopama.

Kaže da mu je najveća želja da i supruga Ivana, građevinski tehničar, koja je nezaposlena, jednog dana radi na železnici.

Šef pružne deonice Mladenovac-Ralja Bratislav Krstović ističe da je Bajić više puta nagrađivan zato što je blagovremeno i profesionalno reagovao u situacijama kada je bezbednost saobraćaja bila ugrožena.