ČETIRI GRUPE RADNIKA SU PRVE NA UDARU U kriznom vremenu, zna se ko prvi dobija otkaz

BizPortal | 10:39 | 08.09.22 Biz info

Ni velike kompanije nisu pošteđene.

Foto: Shutterstock

Neko vreme, još 2021. godine, izgledalo je kao da ništa ne može poći po zlu za profesionalne radnike. Neviđeno ludilo za zapošljavanjem dalo je milionima Amerikanaca šansu da odbace posao radi boljeg ugovora. Oni koji su učestvovali u „Velikoj pandemijskoj ostavci“ dobili su velike povišice, velike beneficije i sve vrste pogodnosti koje bi bile nezamislive pre samo nekoliko godina. Bila je to, kako su to neke novinske kuće pozdravile, „godina radnika“, piše Biznis Insajder.

Zatim, samo nekoliko meseci kasnije, u 2022. godini, pukotine su počele da se pojavljuju. U početku, otpuštanja su bila ograničena na nekoliko problematičnih startapa. Ali ubrzo, svi od Netfliksa do JPMorgana počeli su da smanjuju broj zaposlenih, a usijano tržište rada počelo je da pokazuje znake usporavanja. Samo u poslednja tri meseca, sajt Laioffs.fii izbrojao je više od 40.000 ljudi koji su otpušteni. Usred svih zamrzavanja zapošljavanja i otpuštanja, svi su tiho počeli da brinu: Da li sam ja sledeći?, prenosi Blic.

Da bi odgovorili na to pitanje, ekonomisti u analizi o radnoj snazi pod nazivom Revelio Labs počeli su sa listom od 17.000 profesionalaca koji su otpušteni od marta. Koristeći LinkedIn profile ljudi, ekonomisti su uporedili one koji su pušteni sa svima ostalima koji su radili u njihovim kompanijama. Koliki staž su imali ljudi koji su otpušteni u odnosu na one koji su pobegli iz blokade? Šta su zaradili? Koliko su imali godina? Koje su poslove obavljali?

Rezultati su bili upečatljivi. Podaci otkrivaju četiri vrste radnika koji se najviše otpuštaju:

1. Nedavno angažovani

Poslednji ušao, prvi izašao: Tako kompanije često odlučuju ko ostaje, a ko odlazi. Stoga ne čudi da u trenutnom talasu otpuštanja, zaposleni veterani uživaju veću sigurnost posla. Prosečan otpušteni zaposleni u analizi Revelio Labs-a radio je za svog poslodavca 1,2 godine. Poređenja radi, prosečan staž kod tih istih poslodavaca bio je 2,5 godine – što sugeriše da je mnogo veća verovatnoća da ćete ostati na poslu ako ste se pridružili svojoj kompaniji pre pandemije koronavirusa.

2. Visoke zarade

Postoji očigledan razlog zašto vas veća plata čini patkicom koja sedi u krugu otpuštanja: Poslodavci štede više novca tako što ukidaju poslove ljudima sa visokim zaradama. Revelio Labs je otkrio da su plate onih koji su otpušteni bile znatno veće u različitim zanimanjima od plata ljudi koji su zadržali posao. Prosečni otpušteni inženjer, na primer, zaradio je 86.000 dolara – u poređenju sa ukupnim prosekom od 75.000 dolara za inženjerske uloge. Ljudi koji su otpušteni na poslovima operacija, administratora, prodaje i marketinga takođe su zaradili oko 10.000 dolara više od svojih kolega. Što više zarađujete, to je veći rizik da ćete biti otpušteni.

3. Mladi profesionalci

U prethodnoj analizi , Revelio Labs je otkrio da su mladi profesionalci mnogo češće nego njihove starije kolege promenile posao tokom Velike ostavke. Trenutak je predstavljao posebno dobrodošlu priliku za milenijale, koji su je godinama gušili na slabije plaćenim pozicijama nakon globalnog finansijskog sloma 2008. Podstaknuti vrućim tržištem rada nakon pandemije, konačno su uspjeli da se vrate deo moći zarade koju su izgubili 2010-ih.

Ali sada se odluka o promeni posla vratila na mlade radnike u kasnim 20-im i ranim 30-im. Zaista, trenutni krug otpuštanja je uglavnom milenijumski fenomen. Kod poslodavaca koji su Revelio Labs pratili da su sproveli otpuštanje radnih mesta, milenijalci su činili 79% radne snage — ali su pretrpeli zapanjujućih 94% otpuštanja.

Radnici iz srednje generacije i bejbi bumeri, koji su uglavnom ostali kod svojih postojećih poslodavaca, uglavnom su pošteđeni otpuštanja radnih mesta. A najmlađi radnici, Gen Z, bili su nedovoljno zastupljeni u otpuštanjima – verovatno zato što još ne zarađuju dovoljno da bi postali korisne mete. Milenijalci su, s druge strane, nekako zaglavljeni u sredini. Oni zarađuju više novca od nedavno diplomiranih i stoga su skuplji za poslodavce. Ali nisu razvili iskustvo i znanje koji su njihove starije kolege učinili nezamenljivim šefovima.

4. Regruteri i koderi

Tokom nedavnog talasa otpuštanja, niko nije bio u većem riziku da bude otpušten od regruta. Ima smisla: poslednja stvar koja je kompaniji potrebna u slučaju zamrzavanja zapošljavanja je armija ljudi čiji je jedini posao da zapošljavaju zaposlene. Za vreme Velike ostavke bilo je suprotno. Do početka ove godine, preduzeća su zapošljavala regrute, koji su im bili potrebni da sprovedu akciju zapošljavanja za sve ostale. Tek u martu, broj radnih mesta za HR profesionalce je povećan za 130% tokom pandemije – što je jedno od najvećih povećanja u desetinama zanimanja koje prati Indeed. Od tada su pali za oko 40 odsto.

Softverski inženjeri su takođe propatili neproporcionalno u nedavnom krugu otpuštanja poslova. To me je iznenadilo, jer su otpuštanja koje je Revelio Labs proučavao prvenstveno koncentrisana na tehnološku industriju — a tehnološke kompanije su poznate po tome što imaju radna mesta na dva nivoa, u kojima se koderi tretiraju kao bogovi. Obično su poslednji otpušteni, jer se smatraju neophodnim za osnovnu delatnost. Ali ovog puta je bila veća verovatnoća da će inženjeri biti otpušteni nego oni na drugim ulogama. To je najverovatnije zato što su njihove plate tako dramatično porasle tokom Velike ostavke, kada su bile veoma tražene, da su njihove kompanije videle otpuštanja kao način da se plate približe nivoima pre pandemije.

Nasuprot tome, neka od zanimanja koja trenutno uživaju najveću sigurnost posla su ona koja nisu bila tražena tokom „Velike ostavke“. Računovođe i menadžeri projekata, na primer, nikada nisu uživali u takvoj vrsti ludila za zapošljavanje ili licitiranja kao što su to činili regruteri ili softverski inženjeri — i kao rezultat toga, bili su relativno izolovani tokom sadašnje krize.

Svi ovi nalazi upućuju na jedan zaključak: Vaš rizik od gubitka posla danas verovatno zavisi od toga koliko ste imali koristi od Velike ostavke. Radnici koji su skočili na ponude za plate koje su bile daleko iznad tržišnih, kao što su mnogi činili tokom protekle godine, sada se nađu da ih kompanije vide kao obavezu koje žale što su preterale sa zapošljavanjem i povećanjem plata nakon pandemije. Oni koji su ostali na svojim starim poslovima do sada su imali veću vjerovatnoću da ih zadrže.

To ne znači da su zaposleni koji su iskoristili ono što je ponuđeno tokom Velike ostavke sami krivi za svoja otpuštanja. Pravi krivci su kompanije koje su donosile neodržive odluke tokom mahnitosti zapošljavanja. Da bi otklonili svoje greške, spuštaju bum na neke od svojih najtalentovanijih zaposlenih. Ljudi koje sada vide kao preplaćene, na kraju krajeva, bili su oni koje su očajnički želeli da zaposle pre samo godinu dana.

Ipak, postoji poruka u podacima i za zaposlene i za poslodavce: bum nikada ne traje. Bez obzira da li tražite bolji posao ili se trudite da popunite pozicije u svojoj kompaniji, važno je da ne reagujete preterano – posebno tokom pandemije koja se dešava jednom u veku. Ako uzmete platu koja izgleda previše dobra da bi bila istinita, to je zato što verovatno jeste. A ako novozaposlene plaćate više od zaposlenih veterana, postavljate svoju kompaniju za ono što će u nekom trenutku sigurno biti bolna korekcija. Za svaku „Veliku Ostavku“, biće „Veliki Obračun“.