CENE HRANE PADAJU, ALI IPAK NAS ČEKA NEIZVESNA JESEN Rast cena đubriva, semena i suša ukazuju da poskupljenjima nije kraj

BizPortal/N.I. | 15:06 | 18.08.22 Biz info

U poslednjih dva meseca cene hrane na globalnom nivou su opale, ali drugi podaci upućuju da bi to ipak moglo biti samo privremeno.

Shutterstock

Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) tokom protekla dva meseca objavila da su cene hrane pale na globalnom nivou, a u međuvremenu je i naš Republički zavod za statistiku saopštio kako je tokom jula meseca cena hrane pala za 1,1 odsto. Da li ovi najnoviji podaci mogu biti osnov da se nadamo da na tržištu hrane može doći do zaokreta i da se u jednom momentu cene vrate na raniji nivo?

U razgovoru za Bizportal.rs agroekonomski Analitičar Milan prostran ocenjuje da je pad cena toliko mali, da nema osnova govoriti o tome da bi stvari mogle da se vrate na neki raniji nivo.

– FAO je u dva navrata tokom juna i jula meseca saopštio da je došlo do blagog pada cena hrane. To je posledica stabilizacije na svetskom tržištu žitarica, izvoza iz Ukrajine, kao i rekordne žetve u Rusiji. Međutim, taj pad je minimalan u odnosu na visinu cene hrane i teško je očekivati da bi sa ovim procentima moglo nešto drastično da se promeni – izjavio je Prostran.

Naš sagovornik nije previše optimističan kada se radi o budućim trendovima i kretanju cena. Prostran ocenjuje da zbog rasta cene energenata i inputa u poljoprivrednoj proizvodnji, kao i suše, možemo očekivati pre trend rasta, nego trend pada cena, ali ipak postoji prostor da se dogodi stabilizacija.

– Optimista sam što se tiče blagog smirivanja cena hrane, ali trendovi ne ohrabruju. Posebno je zabrinjavajući visoki rast inputa, a sa druge strane imamo već pomenuto malo smanjenje cene. Takođe negativno utiču i kriza u Ukrajini čija je žetva manja za 30 odsto, ali i velika suša koja će posebno negativno delovati na agrarne države Evrope kao su Francuska, Italija, Španija, Holandija, pa i mi na kraju krajeva – navodi Prostran.

I zaista, trenutna situacija ne deluje ni malo optimistično. Nedavno je Republički zavod za statistiku objavio izveštaj o ceni inputa u poljoprivrednoj proizvodnji za drugi kvartal tekuće godine, i brojke nisu nimalo prijatne. Tako je u odnosu na prvi kvartal seme poskupelo za 13,3 odsto, energenti za 5,4 odsto, mineralna đubriva za 33,5 odsto.

– Rast cena mineralnih đubriva je najveći problem u proizvodnji hrane. Poskupljenje jednog od osnovnog inputa dovodi do rasta cena hrane i zato ne delim optimizam kada je u pitanju vraćanje cena na neki raniji nivo. Tek kada budemo videli smanjenje tih inputa možemo da se nadamo da bi stvari mogle da se preokrenu – kaže Prostran u razgovoru za naš portal.

Aleksandar Bogunović iz Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju ocenjuje da je cena hrane veoma složen problem i da zahteva široku analizu. Komentarišući činjenicu da je tokom jula meseca najviše pojeftinilo povrće za 11,9 odsto, Bogunović kaže da je i ta stavka imala uticaja na ukupnu cenu hrane u julu mesecu.

– Sezona se polako privodi kraju, pa sada ima dosta domaćeg povrća koje ima nisku cenu što samim tim može da utiče da imamo ukupnu jeftiniju cenu hrane – kazao je Bogunović za naš portal.

Ostale namrnice poskupele

Osim povrća koje je, kao što smo pomenuli pojeftinilo za preko deset odsto, ostale namirnice koje analizira RZS su poskupele. Tako su hleb i žitarice poskupeli za 1,4 odsto, meso za dva odsto, mleko sir i jaja za 2,8 odsto, što nije iznenađujuće prema oceni naših sagovornika.

Suša koja ovih dana potresa evropski kontinent i našu zemlju može da napravi veliku štetu. Već je evidentno da će rod kukurza drastično biti manji, kao i rod suncokreta i uljane repice, takozvane berzanske robe koja dosta utiče na cenu ostalih namirnica. Čak su i vinogradari upozorili da im suša pravi velike probleme.

Svi poljoprivredni proizvođači, ali i trgovci i potrošači sada gledaju u nebo, čekajući kišu koja je u ovim trenucima slamka spasa kako bi se uspešno priveo kraj poljoprivredne sezone.