BUDITE PRAVI ISTRAŽIVAČI Kako da znate da ste izabrali pravu lokaciju za voćnjak?
Pixabay.com/PublicDomainPictures
Obzirom da se bliži vreme sadnje voća veoma je bitno izvršiti odabir prave lokacije za višegodišnji zasad. Položaj se bira samo jedanput pre sadnje voća i to je veoma složen i odgovoran posao. Prilikom odabira lokacije, moraju se uzeti svi činioci koji utiču na voćarsku proizvodnju.
Kako kaže savetodavac u Poljoprivredno savetotodavnoj stručnoj službi Požarevac Milena Zafirović Stojanović, od velike je važnosti posmatrati kako ekološke (mikroklimatske), tako i organizaciono – ekonomske aspekte. Zato je potrebno širu okolinu budućeg područja s obzirom na važnije klimatske činioce kao što su reljef, nagib, ekspoziciju i izloženost vetrovima dobro istražiti i poznavati.
– Promašaji pri izboru lokacije sa klimatskog aspekta, teško se mogu popravljati u već podignutom voćnjaku – kaže Zafirović Stojanović.
Klimatski uslovi
Kako savetodavac navodi, od klimatskih uslova najznačajnije je analizirati temperaturne uslove (ukupna suma temperatura u toku godine, minimalne i maksimalne temperature, pojava i učestalost prolećnih i jesenjih mrazeva), padavine (na osnovu količine i rasporeda padavina po mesecima će zavisiti i planiranje navodnjavanja zasada), kretanje vazdušnih masa (pojava jakih vetrova i njihova učestalost), gradobitnost područja i zagađenost vazduha.
– Takođe je jako bitno izvršiti i uvid u zastupljenost i zastupljenost voćnih kultura u neposrednoj blizini na kojoj se želi zasnovati voćarska proizvodnja – kaže stručnjak.
– Izboru zemljišta takođe treba posvetiti pažnju u smislu da treba istražiti fizičke, hemijske i biološke osobine zemljišta, postojanje podžemnih voda, mogućnost zadržavanja nadzemnih voda na površini i drugih važnih činilaca. Zemljište je potrebno pažljivo pripremiti kako bi se posađene voćke pravilno razvijale, redovno rađale i duže živele – kaže ona i dodaje da se priprema zemljišta sastoji od čišćenja terena, ravnanja terena, melioracije i rigolovanje terena.
Izbegavati parcele na kojima se i prethodno uzgajalo voće
Zasad voćaka može se podići na terenu koji je ranije bio obrađivan i na njemu su se uzgajale ratarske ili voćarske kulture kao i na terenu koji nije bio obrađivan, kao što su šuma, šikara, livada ili pašnjak. Mnogo bolje je kada se zasad zasniva na parceli na kojoj se prethodno uzgajala neka leguminoza.
– Najlošiji izbor jesu parcele na kojoj se prethodno uzgajala neka voćna vrsta. To zemljište se najpre mora koristiti za gajenje nekih drugih kultura i to duže vreme kako bi se zemljište odmorilo – kaže savetodavac i dodaje da je zemljište koje je ranije bilo pod šumom ili šikarom potrebno iskrčiti od svog drveća i nastojati odstraniti što više korenja koje ako ostane u zemljištu predstavlja izvor truljenja, što može zaraziti koren novoposađene voćke.
Ako na terenu postoje veće neravnine, depresije i izbočine, potrebno ih je pre dubokog oranja izravnati, posebno zbog normalnog oticanja suvišne vode.
Treba obratiti pažnju i na ekspoziciju terena, koa veoma važnom faktoru. Južne strane su izložene jačim zagrevanjima, što ima za posledicu ranije kretanje vegetacije i češću pojavu oštećenja od poznih prolećnih mrazeva, a u toku vegetacije je izražen deficit vlage. Severni položaji su najhladniji, najslabije osvetljeni i vlažni.
U obzir uzeti i ekonomske uslove
Pri oceni ekonomskih uslova, značajni su tržište, komunikacije, radna snaga i tradicija.
– Voće je roba koja zahteva odgovarajuće tržište za svoj plasman, pa proizvodnju treba prilagoditi kupcima. Treba imati u vidu i udaljenost tržišta, zbog troškova transporta i osetljivosti nekih voćnih vrsta na transport – kaže ona i dodaje da je putna mreža koja povezuje voćnjak i tržište značajan faktor u planiranju ove proizvodnje.
Posebno su kritični periodi zimske rezidbe i berbe. Zbog toga pri oceni strukture i obima buduće proizvodnje treba imati u vidu i mogućnost angažovanja radne snage.
Možda vas zanima
Najnovije iz rubrike
VREMENSKA PROGNOZA
Beograd
Novi sad
Kursna lista
Kriptovalute
