BOSNA I HERCEGOVINA DUPLIRALA IZVOZ UGLJA Najveće količine otišle za Srbiju

– Tokom ove godine ubedljivo najviše uglja izvezeno je u Srbiju, i to za sumu od 28.238.690 KM. Nakon Srbije, najviše uglja izvezeno je za Hrvatsku, i to za 1.646.233 KM. Ugalj iz BiH je ove godine još otišao za Austriju, Mađarsku, Albaniju, Severnu Makedoniju, Nemačku, Poljsku – stoji u podacima Uprave za indirektno oporezivanje BiH.

U istom periodu prošle godine iz BiH je izvezeno 88.601.980 kilograma uglja ukupne vrednosti 14.035.982 KM.

– U prvih sedam meseci prošle godine najviše uglja je takođe izvezeno u Srbiju, i to za iznos od 7.181.331 KM, pa zatim sledi izvoz u Nemačku, Hrvatsku i tako dalje – ističe se u podacima UIO BiH.

Stručnjak za energetiku Almir Bečarević istakao je da je činjenica da je 80 ili čak 90 odsto uglja ove godine izvezeno u Srbiju.

– Najveći razlog ovako povećanog izvoza uglja u Srbiju su potrebe susedne države za narednu sezonu grejanja i proizvodnju električne energije. Domaći rudnici su profitirali jer je duplo veći izvoz. S jedne strane imamo korist jer rudnici ostvaruju veće prihode, ali s druge strane imamo problem na domaćem tržištu, posebno u Tuzlanskom kantonu, jer naši građani teško dolaze do uglja koji će im biti potreban za narednu sezonu grejanja – objašnjava Bečarević.

Na pitanje hoće li biti problema na domaćem tržištu zbog povećanog obima izvoza uglja, Bečarević odgovara da već ima problema.

– Opet kažem, građani u Tuzlanskom kantonu, koji je epicentar proizvodnje uglja u Bosni i Hercegovini, ne mogu da dođu do onoga što su već platili. Malo je apsurdna situacija, ali nadamo se da će se situacija stabilizovati jer ipak ide zima – istakao je Bečarević.

Pero Ćorić, predsednik Privredne komore Republike Srpske, kazao je da FBiH ima veći broj rudnika te da RS ima tri rudnika koji su vezani za termoelektrane i da su oni u njihovoj funkciji.

– Energetska kriza je prisutna u čitavoj Evropi, a znamo i da Srbija ima problema sa snabdevanjem i stanovništva i privrede električnom energijom pa traži mogućnosti da se što više dobije kvalitetne energije sa strane i da se podmire njihove potrebe. Ovo nije iznenađujući podatak, ali treba se nadati da ovoliki izvoz neće narušiti domaće tržište kao što imamo primer s izvozom peleta i ogrevnog drveta. Ako se to ne kontroliše, tržišni uslovi i težnja za dodatnim profitom mogu ugroziti domaći konzum i to ne bi bilo nikako dobro – naglasio je Ćorić.

Elvir Salihović, direktor Rudnika mrkog uglja Banovići, kazao je ranije da je veća potražnja za ugljem evidentna i to ne samo zbog rata u Ukrajini, nego i zbog poremećaja na svetskom tržištu.