DA LI STE NEKAD ISKRIVILI BRISAČE NA BAHATO PARKIRANOM VOZILU? Jeste efektno, ali oprez – postoji i opasnost od tužbe

BizPortal/V. Popović | 13:52 | 10.10.22 Biz info

Odmeravanje snaga s drskim vozačima koji parkiraju kola kako stignu ravna je bitki Davida i Golijata.

Shutterstock

Svima koji su vozači i učesnici u saobraćaju desilo se verovatno barem jedanput da mu na parkingu ogrebu auto ključem, podignu ili slome brisače i ostave poruku zakačenu za metlice brisača tipa: „Poštovani, molio bih vas da vaš auto preparkirate ispred vaše kuće, a ne tuđe. Da vaše lepo vozilo, ne bi postalo ružno.

Ovakvi neoprezni, neodgovorni vozači često ispod brisača nađu poruke pobesnelih građana, u kojima otvoreno najavljuju da će ekserom popraviti farbu, razbiti šoferšajbnu, izgrebati lim, izbušiti gume! A najčešće se stav izražava podizanjem brisača na vozilu koje je blokiralo ostatak komšiluka.

Ipak, kada je o uništavanju lične imovine reč, svašta se dešava u situacijama opšteg nereda izazvanog upornim nepropisno parkiranim vozilima. To što vas je nepropisno parkirano vozilo totalno razbesnelo i niste mogli da se kontrolišete, pa ste uzeli stvari u svoje ruke da “naučite vozača pameti“, jednom zauvek kada niko drugi nije. To što ste ga “kaznili“, na primer, savijanjem brisača ili preoravanjem lima na njegovom četvorotočkašu oštrim metalnim predmetom, teško je razumeti sa pravne tačke gledišta.

Jer, nepravilno parkiranje ulazi u sferu “nadležnosti pauka“ i naplate kazni za kršenje propisa koji regulišu tu materiju, prekršajno. Međutim, da li se savijanje brisača i drugih radnji na ovako nepropisno parkiranom vozilu može podvesti pod krivično delo protiv imovine – oštećenje tuđe stvari i ima li u ovakvim situacijama elemenata krivične ili prekršajne odgovornosti?

Bizportal je u razgovoru sa advokatom Eminom Deševićem saznao da ovakve radnje ne podležu prekršajnoj, već građansko-pravnoj odgovornosti. Kada neko lice drugom licu učini štetu, dužan je i da je nadoknadi. Ovakve neprijatnosti nemaju veze sa prekršajnim pravom.

Skuplja dara nego mera

– Prekršaj je sitan prestup koji država tereti po službenoj dužnosti i kazneno-pravno se odgovara. U situacijama kada vam neko na parkingu polomi brisače, tu nema elemenata prekršajne odgovornosti. To je obligacioni odnos – započinje advokat Dešević i dodaje da tu čak nema ni elemenata krivičnog dela. Jedina mogućnost je da lice koje je oštećeneo pokrene građansku parnicu protiv lica koje mu je nanelo štetu i kroz taj sudski postupak ostvari svoja prava.

Pored toga, naš sagovornik ističe da postoji mogućnost i podnošenja krivične prijave protiv lica koje je nanelo oštećenje na vozilu, ali je pitanje da li bi država ovde uopšte pokretala krivični postupak na sudu protiv učinioca ovog dela, zbog relativno male materijalne štete. Takođe, i vama lično kao oštećenom se ne bi isplatilo vođenje postupka i plaćanje pravnog zastupnika imajući u vidu relativno malu novčanu vrednost učinjenog oštećenja na vozilu. U slučaju da ste se zatekli u trenutku izvršenja nanošenja štete na automobilu, možete pozvati policiju i prijaviti učinioca, ali je ponovo pitanje da li će policijski službenici uspeti da ga brzo pronađu i legitimišu. I u ovoj situaciji biste morali da pokrećete privatnu građansku parnicu protiv prestupnika.

Dok se ovakve neprijatne situacije bolje ne urede kroz novu ili postojeću regulativu, sve su prilike da kada vam učine ovakvu štetu na automobilu nemate baš puno izbora, osim da novonastalu štetu sami popravite i finansirate troškove servisa. Pravni sistem mora što hitnije da spreči da ljudi usled nemoći uzimaju pravdu u svoje ruke i dele je šakom i kapom. Ponekad ključem ili oštrim predmetom po limariji. Dobri i jasni zakoni teraju institucije da rade svoj posao. Svako državni organ treba da se bavi aktivnostima iz delokruga svoje nadležnosti. Država ne sme da bude tolerantna prema razjarenim građanima čiji bes zbog nepropisnog parkiranja rezultira oštećenjem. Ma kako se u mnogim situacijama činilo da dela, proistekla iz besa i nemoći kada se bahati vozači nepropisno parkiraju, činila opravdanim. Ako nikako drugačije, a ono kao vid vaspitne mere.

U susedstvu su ovakve situacije zakonski efikasnije regulisane

U našem susedstvu, u Hrvatskoj, čini se da su ovakve pojave efikasnije zakonski regulisane i potpadaju pod krivično-pravnu odgovornost. Tamo država nije baš blagonaklona i nema razumevanja prema za besne građane, čiji bes zbog nepropisnog parkiranja rezultira oštećenjem tuđe stvari.

Kao slikovit primer koliko je u susednoj zemlji lako zaraditi zatvorsku kaznu zbog reakcije na nepropisno parkiranje,vidljivo je i iz presude i izdatog krivičnog naloga Opštinskog suda u Osijeku K-509/2022-2 od 29.09.2022. Naime, ovaj sud je uvažavajući zahtev ODO Osijek za raspisivanje krivične poternice presudio, uvažio zahtev ODO Osijek i raspisao krivičnu poternicu protiv okrivljenog koji je, videvši automobil parkiran na travi ispred svoje kuće, savio brisač na vozilu rukom i savijen je stavio poruku na njega: kravo, ne parkiraj ovde, pa je kao rezultat toga oštetio motor brisača. Time je oštetio tuđu imovinu i izvršio krivično delo protiv imovine – oštećenje tuđe stvari, a za navedeno krivično delo je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od četiri meseca. Izrečena mu je uslovna kazna zatvora, koja se neće izvršiti ako okrivljeni u periodu od godinu dana proveravanja ne učini novo krivično delo. Naravno, osuđeni je obavezan da plati i troškove krivičnog postupka.

Nije sporno da okrivljeni ili njegov branilac imaju pravo da ulože prigovor protiv krivičnog naloga. Ukoliko prigovor ne bude uložen, po isteku roka od osam dana, krivična naredba postaje pravosnažna i kazna izrečena okrivljenom će biti izvršena. Međutim, ovaj slučaj svakako može biti i neka vrsta edukativnog materijala za ljutite građane koji nameravaju da uzmu stvar u svoje ruke i konkretnom, doduše nezakonitom radnjom, nepropisno parkiranim stave do znanja šta će im se svaki put desiti, ako nameravaju da se parkiraju tamo gde im nije mesto, piše hakrevija.hr.

Nemojte, ne vredi! Koliko god da kipite u sebi zbog besa koji izazivaju nesavesni vozači, nemojte sebi dozvoliti bliski susret sa krivičnim postupkom ili pretnjom zatvorom, plaćanjem sudskih troškova i nadoknadom štete osobi čije ste vozilo oštetili.