BAJDENOV ZAKON PRETI SVIMA Šta velike zemlje mogu da urade kako bi pomogle sebi, a i Srbiji

BizPortal/Tamara Đurđević | 14:06 | 13.02.23 Biz info

Evropa mora da "uzvrati udarac" na američko ekonomsko poslovanje.

shutterstock

Američki predsednik Džo Bajden polovinom avgusta potpisao je Zakon o smanjenju inflacije (IRA), označivši ga kao „jedan od najznačajnijih zakona“ u istoriji. Deo zakona odnosi se na suprostavljanje klimatskoj krizi, smanjenju deficita, ali i na uslovaljavanje velikih kompanija da plaćaju veći porez, a kako američka vlada navodi, zarad smanjenja emitovanja štetnih gasova. To bi moglo da ima negativan uticaj na ekonomiju mnogih zemalja, kao i odvlačenje velikih kompanija iz zemalja Evrope.

Američka vlada i američki predsednik Džo Bajden dali su podsticaj, odnosno subvenciju u visini od 369 milijardi dolara, sa kojom žele da razviju domaću proizvodnju, i da građani prevashodno „kupuju i koriste domaće“, a potpisavanje ovog zakona takođe znači da će privrede trećih zemalja, koje uključuju i Srbiju, već od 1. oktobra morati da plaćaju dodatnu carinu na izvoz robe.

U razgovoru za Bizportal, ekonomista Ivan Nikolić je objasnio na koji način će odluke Bajdena i visoke cene energenata da utiču na razvijene zemlje, na Srbiju, kao i da li je ta mera dobra u sprečavanju dalje inflacije. S obzirom na to da je direktan partner Evropskoj uniji i većinu izvozi preko nje, samim tim će se i Bajdenov restriktivni zakon preliti i na našu zemlju.

– Kako bi se Evropa izborila u pokušaju da smanji emitovanje štetnih gasova, donela je meru za sve kompanije koje nemaju nisko emitovanje štetnih gasova, pa će prilikom uvoza morati da se plaća dodatna carina za iznos ovih troškova koje će snositi proizvođači u Evropskoj uniji. Ova mera negativno će uticati i na tržište Kine, Rusije i Turske, koje su mnogo doprinele razvoju brojnih industrija. To nikako ne može da ide u prilog borbi sa inflacijom – započinje Nikolić.

Svoju zabrinutost istakli su zvaničnici brojnih zemalja

Emanuel Makron ocenio je da Bajdenova mera u sklopu zakona agresivna za evropske kompanije, i da će se time stanje u Evropu pogoršati. Predsednik Francuske istakao je da će donete mere možda pomoći američkoj ekonomiji i domaćim proizvođačima, ali da takav potez može da ima fatalan ishod na industriju u Evropi, koja je već ugrožena usled visokih cena energenata.

Poput Makrona, i nemački kancelar Olaf Šolc izneo je identično mišljenje o merama Bajdena koje dovode do nelojalne konkurencije. Obojica su se složila da Evropa mora da nađe način da „uzvrati udarac“ Bajdenovoj odluci koji uključuje smanjenje poreza i energetske podsticaje za kompanije koje investiraju na američko tržište.

Kako Bajdenov zakon može da utiče na Srbiju?

Prema rečima Ivana Nikolića, od oktobra ove godine, u zemljama van Evropske unije, među kojima je i Srbija, počeće efektivno da se primenjuju nove mere Evropskog parlamenta očuvanje konkurentnosti uz primenu CBAM mehanizma koji obuhvata sektore koji se odnose na proizvodnju i prodaju alumunijiuma, đubriva, električne energije, cementa, gvožđa i čelika.

– To bi u praksi značilo da će 1. oktobra i Srbija dobiti prvenstveno obračun koliko će dodatno morati da plati kako bi uopšte imala mogućnost izvoza robe na teritoriju Evrope. Ono što je važno da se napomene, jeste da će puna naplata dodatnih troškova usled strožijih odluka početi 1.januara 2026. godine – objašnjava sagornik.

Ono što je sigurno, jeste da će proizvodi iz oblasti metalurgije sa nametnutim dodatnim troškovaima, postati manje konkurentni, ali će doprineti i nečemu mnogo gorem.

– Cene čelika, aluminijuma, gvožda i ostalih proizvoda iz oblasti metalurgije moraće da poskupe, a to će imati negativan uticaj na društveni standard, a upravo su ti proizvodi činili više od deset odsto ukupnog robnog izvoza Srbije u EU. Ako se bude insistiralo na dodatnom plaćanju, najnegativnija stavka, ukoliko govorimo o domaćim kompanijama, jeste smanjenje obima posla, same proizvodnje i obrade, ali i smanjenju radne snage. Ne bi samo štetilo platnom bilansu, nego i kompletnom državnom budžetu i standardu, jer bi sve navedeno dovelo do manje prihoda, manje doprinosa i novca u državnu kasu.

Pored svega negativnog navedenog, takođe može da dovede i do potpunog ukidanja plasmana robe na evropsko tržište.

– Kako bi se izbegao loš ishod za srpku ekonomiju, ali i brojne posledice neophodno je da razvijene zemlje, odnosno Kina, Rusija i Turska zaoštre odnose, kao i da donesu recipročne mere Bajdenovom zakonu. Ako velike zemlje ne odigraju mudro, mogao bi da se ponovi scenario iz doba pandemije, kada su brojne industrije jednostavno stale sa proizvodnjom usled nedostatka uvezenih sirovina i delova koji su pretežno dolazili iz Kine – zaključuje Nikolić.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.