ŽUTA RĐA SE POJAVILA I NA SRPSKIM NJIVAMA Nema razloga za paniku, ali jedno je ključno – što pre treba reagovati

BizPortal/ Tamara Đurđević | 14:05 | 08.05.23 Biz info

Nešto teža godina za domaće poljoprivrednike.

Pixabay

Hrvatski poljoprivrednici poslednjih dana muče muku sa gotovom zaboravljenom bolešću koja napada žitna polja – u pitanju je žuta rđa, a po tvrdnjama stručnjaka ima je i kod nas.

Žuta rđa je gljivično oboljenje koja uništava list pšenice, lako je prenosivo, a njeni simptomi su i golim okom uočljivi na biljkama. Useve koje zahvati ova bolest dobijaju karasterisično žutau boju koja se primećuje i sa sa velike udaljenosti na svim nadzemnim delovima biljke, pa čak i na nezrelom zrnu. Žuta rđa je takođe opasna bolest, koja se ukoliko ne leči adekvatnim metodama može kompletno da uništi plod.

Kako komšije navode, već sada je sigurno da će prinos od žitnih polja biti manji za oko 30 odsto, a ukoliko se ova bolest ne bude adekvatno tretirala, ukupan prihod mogao bi da bude i do 50 odsto manji.

Da li Srbija treba da strahuje za svoja žitna polja i useve?

Prema rečima Milana Prostrana, agroekonomiste, žuta rđa se ponovo pojavila i u Srbiji, sada, prvi put nakon 2014. godine kada je napravila značajnu štetu, a pored toga, postoje i drugi faktori koji mogu da utiču na biljnu kulturu.

– Rekao bih da su moderno doba i sve tehnološke inovacije donele razne bolesti koje uspešno napadaju biljke i životinje. Savremene sorte i hibridi su osetljiviji na biljne bolesti i štetočine koje ih napadaju. Veliko kompanije (Monsanto i Bajer) prave razna sredstva u borbi protiv njih, ali paralelno prave i nove sorte. Takođe, dolaskom, odnosno uvozom novih sorti stizale su i nove bolesti, a tako će biti i dalje – objašnjava Prostran za Bizportal.

Prostran je dodao da je praksa, nažalost, pokazala da što je neka sorta prinosnija i kvalitetnija, tako se na njima stvara veća osetljivost na razne bolesti, u odnosu na one, manje unosnije sorte.

Pšenica danas izgleda dobro, a sutradan već požuti

Da je žuta rđa zahvatila žitna polja u Srbiji, potvrdio je i Miroslav Malešević, poljoprivredni stručnjak, u razgovoru za Betu.

On je istakao da se retka gljivica, žuta rđa, širi kao požar, i da je šteta već vidljiva.

– Žuta rđa se širi neverovatnom brzinom, kao požar, i za dva-tri dana može da napadne usev na celoj njivi. Nijedna vrsta pšenice u Srbiji, a ni u Evropi nije otporna na tu bolest. Naročito je opasna za pšenicu koja nije dobro prihranjena ili nije deklarisana, već su njive zasejane neproverenim semenom – rekao je Malešević.

Poljoprivredni stručnjak nije mogao da precizira količinu trenutne, ali i buduće štete, ali je objasnio da još „nije sve izgubljeno“ ako se pšenica odmah tretira sredstvima za zaštitu.

Prolećna setva malo okasnila, ali je sve pod kontrolom

Naš sagovornik, Milan Prostran, je u razgovoru za Bizportal istakao da će se ovogodišnja setva odvijati u optimalnom roku, ali da na nju negativno utiču brojni faktori.

– Prolećna setva ove godine je počela nešto kasnije od uobičajenog datuma, najviše se okasnilo sa kukuruzom, sojom i suncokretom. Hladnoća i nepovoljni uslovi za ove sorte odložili su početak setve, ali i pored pomernih datuma, prolećna setva je i dalje u optimalnom roku i nema razloga za brigu – objasnio je Milan Prostran.

Prostran je dodao da će prolećna setva biti obavljena do 15. maja, ali i da je ova godina nešto teža od prethodnih za srpske poljoprivrednike.

– Nažalost, domaće poljoprivrednike sačekao je niz otežavajućih okolnosti, s tim da je celokupna setva poskupela za 25-30 odsto. Direktni faktori koju si uticali da njeno poskupljenje jeste prvenstveno visoka cena neophodnog đubriva, goriva, rezervnih delova za poljoprivrednu mehanizaciju, ali i sama cena semena. Plašim se jedino da ćemo ostati u zoni ekstenzivne poljoprivrede zbog visokih cena troškova proizvodnje, i da će profit od setve biti manji. Mnogi poljoprivrednici će reducirati potrošnju đubriva, a samim tim će se i smanjiti količina zasađenih useva – završio je Milan Prostran.

Podsetimo, javni poziv za isplatu novčanih subvencija po hektaru počeo je juče, 7. maja, a zaključno sa poslednjim danom u maju meseci poljoprivredni proizvođači moći će da podnose zahteve.

Kako je već Ministarstvo poljoprivrede navelo, subvencija po hektaru obuhvata 6.000 dinara plus 3.000 dinara regres za gorivo. Neće biti čekanja zatvaranja javnog poziva, već će poljoprivrednicima sredstva biti isplaćivana odmah po obradi zahteva, kako bi što pre došli do novca koji im je potreban za setvu.

Subvencija po hektaru obuhvata 6.000 dinara plus 3.000 dinara regres za gorivo.

Kako bi što više poljoprivrednika moglo da dobije ovu vrstu podsticaja, ove godine je pomeren datum preseka stanja registrovanih gazdinstava i produžen sve do kraja trajanja javnog poziva.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.